Pristalice Ricerove teze o mekdonaldizaciji društva, verovatno bi masovno širenje tzv. walk-in-clinics smatrali važnim dokazom globalne pojave racionalizovanih, standardizovanih, jeftinih i masovno raširenih usluga.
Sa druge strane Atlantika cvetaju brze klinike koje nude usluge brze dijagnostike i lečenja po cenama koje su upola manje od regularnih (u proseku pregled košta od 31 do 78 evra umesto uobičajenih 117). Lanci ovih klinika poput MinuteClinic ili TakeCareHealth pružaju sasvim uobičajene usluge lečenja a ordinacije se nalaze posvuda, npr. u tržnim centrima. Oko pola miliona Amerikanaca leči se u MinuteClinic koja je osnovana 2000. godine. Očekuje se otvaranje još 10.000 ovakvih zdravstvenih centara. Fenomen postaje globalan (aha, reći će ricerovci, globalizacija=mekdonaldizacija). Brze klinike već postoje u Kanadi a prva ustanova ove vrste pojavila se 2000. u Britaniji (tamo su "ordinacije" na železničkim i metro stanicama). Slogan jednog lanca brze usluge lečenja jeste You're sick, we're quick. Po kanonima mekdonaldizacije to je običan marketinški trik za mamljenje mušterija da kupe vakcinu Big Mac. Po prizemnim kanonima ekonomije i epistemološkog individualizma, to znači: ja sam bolesna, a vi ste brzi. Kupujem.
