Zašto su evropske banane uvek lepo zakrivljene? Zato što su proizvod najsjajnijih pravnih umova Evrope. To je bio slučaj do sada, ali EU je prošlog meseca promenila većinu tih pravila. Regulacija kojom se zabranjuje prodaja voća i povrća koje ne zadovoljava estetske standarde evropskih činovnika je konačno ukinuta i tržište voća i povrća je, što se tiče estetike, liberalizovano.
Ali EU ne bi bila EU kad bi sve prepustila nekontrolisanoj stihiji tržišta. Standardi lepote su ukinuti za 26 vrsta, uključujući šargarepe, lubenice i krastavce, ali ipak ostaju na snazi za desetak drugih vrsta, među kojima su jabuke, paradajz i jagode. Siguran sam da iza toga stoji dobar rezon nadležnih regulatora. O bananama ova vest ništa ne kaže, tako da oko njihove zakrivljenosti za sada vlada pravna neizvesnost.
10 December 2008
Gde ima volje ima i načina
Kategorija:
Obrazovanje
B92:
Prosvetni radnici zahtevaju da im se u narednih nedelju dana isplati pomoć od pet do osam hiljada dinara, jer tvrde da za to ima novca u ovogodišnjem budžetu Ministarstva prosvete.
Čak se ni ne trude da objasne razloge na osnovu kojih bi trebalo da su stekli pravo na dodatne beneficije. Činjenica da je nekoliko zaposlenih ostalo bez posla u Lehman Brothersu ne znači da je kriza došla na vrata i učitelja iz OŠ "Skadarlija." Mada i to bi bio bolje da su koristili kao razlog nego nijedan. Prosvetni sindikalci kao da ne znaju da ima novca i u Topčideru, samo nedostaje volje.
Prosvetni radnici zahtevaju da im se u narednih nedelju dana isplati pomoć od pet do osam hiljada dinara, jer tvrde da za to ima novca u ovogodišnjem budžetu Ministarstva prosvete.
Čak se ni ne trude da objasne razloge na osnovu kojih bi trebalo da su stekli pravo na dodatne beneficije. Činjenica da je nekoliko zaposlenih ostalo bez posla u Lehman Brothersu ne znači da je kriza došla na vrata i učitelja iz OŠ "Skadarlija." Mada i to bi bio bolje da su koristili kao razlog nego nijedan. Prosvetni sindikalci kao da ne znaju da ima novca i u Topčideru, samo nedostaje volje.
Nabudživanje budžeta
Kategorija:
Finansije
Predlog srpskog budžeta za 2009 godinu. Izdaci 748 milijardi dinara, tekući izdaci oko 687 milijardi. Projektovani prihodi nešto manji od 700 milijardi. Deficit oko 49 milijardi.
Samo pregledom Dinkićevog Minstarstva ekonomije i regionalnog razvoja ja sam našao prostora za sledeće uštede.
3 100 000 000 RSD za start-up kredite.
3 240 000 000RSD za subvencije u turizmu, od čega 320 000 000 za poboljšanje turističke ponude a 80 000 000 bogami za osnivanje privatnih preduzeća!
1 700 000 000 za "greenfield investicije" (što je orvelovski izraz za subvencije osnivanju privatnih firmi koje vlada smisli da bi mogle da budu efikasne) !!!
2 950 000 000 RSD za "podršku jačanju privrede preko Fonda za razvoj". Možeš misliti...
2 500 000 000 RSD za "razvoj preduzeća i preduzetništva u nerazvijenim krajevima". Uh...
3 000 000 000 RSD za dotacije socijalnoj službi za "aktivne mere zapošljavanja".
Ovo je oko 16,5 milijardi RSD. Dodajte Ministarstvo za NIP sa 12 milijardi i Ministarstvo zas KiM za 4 milijarde, i eto za tri minnuta budžetske uštede od preko 32,5 milijarde. Oduzmite od NIP 2, 5 milijardi za infrastrukturne radove i prebacite ih Ministarstvu za infrastrukturu (gde ti izdaci zapravo spadaju) i eto otprilike 30 milijardi uštede bez mnogo muke. Deficit 19 umesto 49 milijardi. Nije loše.
A tek treba poukidati agencije, komisije, zavode (rodna ravnopravnost, razvoj, duvan, slobodne zone, RRA itd). Pa onda druga Ministarstva (Omladine i sporta, Telekomunikacija, Rudarstva i energetike, Dijaspore...).
Ali, jutros smo dobili odgovor zašto ništa od ovog nije moguće. Mi smo, naime, pre nekog vremena pohvalili domaće političare i eksperte što se nisu setili genijalnog argumenta fiskalnog stimulisanja privrede u recesiji, već da zdravorazumski zagovaraju štednju. Ali prerano smo se poradovali. Ministarka finansija ne naseda na zdrav razum, već je potpuno svesna "naloga ekonomske struke", doduše u ublaženom i defanzivnom obliku: ona ne govori da moramo da povećamo državne izdatke da bi privreda izašla iz recesije (kako kažu "nobelovci Krugman i Stigltz" i njihov učitelj Kejnz), već da "ne smemo previše da ih smanjujemo". No, i to je neki napredak...
Samo pregledom Dinkićevog Minstarstva ekonomije i regionalnog razvoja ja sam našao prostora za sledeće uštede.
3 100 000 000 RSD za start-up kredite.
3 240 000 000RSD za subvencije u turizmu, od čega 320 000 000 za poboljšanje turističke ponude a 80 000 000 bogami za osnivanje privatnih preduzeća!
1 700 000 000 za "greenfield investicije" (što je orvelovski izraz za subvencije osnivanju privatnih firmi koje vlada smisli da bi mogle da budu efikasne) !!!
2 950 000 000 RSD za "podršku jačanju privrede preko Fonda za razvoj". Možeš misliti...
2 500 000 000 RSD za "razvoj preduzeća i preduzetništva u nerazvijenim krajevima". Uh...
3 000 000 000 RSD za dotacije socijalnoj službi za "aktivne mere zapošljavanja".
Ovo je oko 16,5 milijardi RSD. Dodajte Ministarstvo za NIP sa 12 milijardi i Ministarstvo zas KiM za 4 milijarde, i eto za tri minnuta budžetske uštede od preko 32,5 milijarde. Oduzmite od NIP 2, 5 milijardi za infrastrukturne radove i prebacite ih Ministarstvu za infrastrukturu (gde ti izdaci zapravo spadaju) i eto otprilike 30 milijardi uštede bez mnogo muke. Deficit 19 umesto 49 milijardi. Nije loše.
A tek treba poukidati agencije, komisije, zavode (rodna ravnopravnost, razvoj, duvan, slobodne zone, RRA itd). Pa onda druga Ministarstva (Omladine i sporta, Telekomunikacija, Rudarstva i energetike, Dijaspore...).
Ali, jutros smo dobili odgovor zašto ništa od ovog nije moguće. Mi smo, naime, pre nekog vremena pohvalili domaće političare i eksperte što se nisu setili genijalnog argumenta fiskalnog stimulisanja privrede u recesiji, već da zdravorazumski zagovaraju štednju. Ali prerano smo se poradovali. Ministarka finansija ne naseda na zdrav razum, već je potpuno svesna "naloga ekonomske struke", doduše u ublaženom i defanzivnom obliku: ona ne govori da moramo da povećamo državne izdatke da bi privreda izašla iz recesije (kako kažu "nobelovci Krugman i Stigltz" i njihov učitelj Kejnz), već da "ne smemo previše da ih smanjujemo". No, i to je neki napredak...
Kraj feudalizma!
Kategorija:
Svet
Očigledno da je postojao sve do ove godine u sred Evrope, na malom ostrvu Sark od 600 ljudi, u Lamanš kanalu. Ostrvo je pod britanskim suverenitetom, a lokalni vladar, "senjor" je vazal britanske kraljice kojoj plaća zakup za ostrvo a od svojih stanovnika ubire porez. BBC piše da to sada prestaje i Sark postaje demokratija.
Evo sajta Sarka, evo i Wikipedije koja daje posebno zanimljiv detalj -- 1990 je nezaposleni francuski nuklearni fizičar pokušao da sam osvoji ostrvo, automatskim oružjem, ali su velmoža i kmetovi nekako uspeli da ga uhapse.
Evo sajta Sarka, evo i Wikipedije koja daje posebno zanimljiv detalj -- 1990 je nezaposleni francuski nuklearni fizičar pokušao da sam osvoji ostrvo, automatskim oružjem, ali su velmoža i kmetovi nekako uspeli da ga uhapse.
Subscribe to:
Posts (Atom)