Vlada Srbije, na predlog ministra Ljajića, razmišlja o oktroisanom skraćenju radne nedelje kao meri za borbu protiv krize. Da ponovim. Da bi se izborila sa ekonomskom krizom, Vlada Srbije hoće da zabrani ljudima da rade koliko hoće. Ubeđeni su da će nas manje, a ne više rada, izvući iz krize.
Ova naopaka ideja je još jedna manifestacija česte zablude o ekonomiji kao zatvorenom sistemu sa fiksnom količinom ekonomske aktivnosti. Ovog puta broj radnih sati se tretira kao nekako zadat, a na nama ostaje da ih samo rasporedimo pravilnije među ljudima i povećamo zaposlenost. Ideja je mnogima bila primamljiva, više puta je isprobana i isto toliko puta je omanula. Poslednji put je sa eksplicitnim ciljem smanjenja nezaposlenosti to uradio Žospen u Francuskoj pre desetak godina i rezultati su bili poražavajući i po ekonomski rast i po samu zaposlenost. Evo jednog kredibilnog izveštaja o rezultatima. Pokazalo se da zabranom rada ne preraspodeljujete postojeći rad, nego smanjujete celu ekonomsku aktivnost. Nezaposlenost se ne smanji, nego ekonomija nađe ravnotežu na novom, nižem nivou, gde je ukupan proizvod manji.