Liberalizam u Srbiji

Baš kada je ovde krenula rasprava ko je u Srbiji liberal a ko nije, naslov na B92 citira Čedu Jovanovića: Menjamo sistem vrednosti.

Baš tako. Prvi koji su probali da promene sistem vrednosti bukvalno su bili jakobinci. Stare vrednosti su ukinute dekretom odozgo, umesto Religije postavljen je Razum, izmišljen je novi, bolji kalendar sa novim, boljim mesecima. I Jakobinci nisu bili razularena masa, već naprotiv, intelektualna elita Francuske koja je htela da menja Francusku nabolje. Revolucija je crpela ideje direktno od Voltera i Rusoa.

Malo ko je tada primetio u čemu je ustvari greška. Jedan od retkih bio je Edmund Burke, klasični liberal i vigovac u politici, koji je od onda nekako proglašen konzervativcem. Liberalima su počeli da se nazivaju sledbenici Voltera, Rusoa i J.S. Milla, dok su mnogi originalni liberali potisnuti u društvo sa konzervativcima. Tu tradiciju prividnog liberalizma Hayek je naglašavajući njihovu ambiciju da oblikuju društvo po sopstvenoj želji nazvao "racionalni konstruktivizam". Ista tradicija je u suštini dovela sve do Marxa i komunizma. Volter je pisao "ako stari zakoni ne valjaju, izbrisaćemo ih i napisaćemo nove", Robespjer je u praksi otišao korak dalje, Lenjin još i korak dalje i Pol Pot verovatno najdalje u pokušaju konstruisanja boljeg društva. Če Gevara je bio opsednut stvaranjem "novog čoveka". Uvek na bazi nauke i uvek sa najboljim namerama, ali sa tragičnim završetkom.

Slična ideološka konfuzija vlada danas u Srbiji. Ja mislim da LDP ima samo vrlo posrednu vezu sa pravim liberalizmom. Liberalizam ima skromne zahteve -- ostaviti ljude, takve kakvi su, na miru. Pustiti ih da rade, a država neka se bavi redom i mirom. U liberalizmu država ne pokušava da menja, da edukuje, da vodi društvo negde.

Ideologija LDP-a nije liberalizam nego modernizam. Ne treba brkati ovo dvoje. Liberalizam je drugo ime za vladavinu prava. Za liberala je jedan zakon dobar ako je u skladu sa ustavom i sa ličnim slobodama. Za modernistu danas u Srbiji regulacija je automatski dobra zato što dolazi iz EU. Za klasičnog liberala nema razlike između državnog finansiranja Guče i državnog finansiranja Exita. Za modernistu, ta razlika je ključna. Liberal može biti protiv antimonopolske politike ako dosledno veruje u prava, ili za antimonopolsku politiku ako je utlitarista i ako veruje u neoklasičnu školu ekonomije. Za modernistu je antimonopolska politika dobra zato što antimonopolsku politiku ima Zapad. I tako dalje.

Ovo rečeno, ne znači da je neko drugi u Srbiji liberal. U početku je to donekle bio Koštunica, u vreme dok je još insistirao na legalizmu (čemu su se modernisti podsmevali, što je još jedan pokazatelj njihove udaljenosti od liberalizma). Ali godine vlasti valjda od svakoga naprave pragmatičara, pa je došao do toga da sada na izborima podržava Velju Ilića. Ni Đinđić nije bio pravi liberal, ali ni bezrezervni modernista, nego kao što je i sam govorio pragmatičar ili utilitarijanac -- merilo vrednosti svake ideje su troškovi i koristi. Na ekonomskom planu, kad se sve sabere, Mlađan Dinkić, koji je takođe utilitarijanac, je možda pokazao najviše liberalizma do sada. Ostalo su populisti.

Zašto Srbija nema prave liberale je teže pitanje i za sada je dovoljno reći da su najmanje krivi političari. Da za liberalima ima tražnje, bilo bi i ponude.

Šta je starije, liberalizacija ili privatizacija?

Postoje dva suprostavljena mišljenja u vezi privatizacije Telekoma. Da li prvo sprovesti privatizaciju Telekoma pa onda liberalizovati tržište (dozvoliti konkurenciju u oblasti fiksne telefonije) ili to uraditi obrnutim redosledom.

Ministarka Aleksandra Smiljanić se zalaže prvo za liberalizaciju tržišta pa tek onda privatizaciju Telekoma. Ona smatra da će se na taj način biti ponuđene usluge potrošačima biti bolje odnosno jeftinije. Ona pominje i efikasnije poslovanje Telekoma ali meni se čini da su poenta kvalitetnije usluge koje će biti uspostavljene na slobodnom tržištu.

Dragor Hiber kaže da je neracionalno prvo liberalizovati tržište pa tek onda prodavati Telekom. On se plaši da bi Telekom propao u slučaju da dođe do ukidanja monopola na fiksnu telefoniju, pa bi onda i prihod od privatizacije bio manji. On se plaši da bi Telekom bio prinuđen da pruža neprofitabilne usluge (npr. telefoni u Babušnici) dok bi one profitabilne pokupili konkurenti.

Marko je već pisao o fondu za univerzalne usluge iz koga bi se finansirale manje profitabilne usluge, u koji bi sve firme koje se bave pružanjem usluga fiksne telefonije morale da uplaćuju određeni iznos. Ne mogu sada da nađem link, ali bi to svakako bilo jedno od rešenja za ovaj problem.

Ko je u pravu? Ako je cilj veća cena Telekoma prilikom privatizacije onda je u pravu Dragor Hiber koji bi odlaganjem ukidanja monopola povećao cenu ovoj firmi. Ako su cilj jeftinije usluge za potrošače onda je u pravu Aleksandra Smiljanić. Ja bih više voleo da vlada razmišlja o korisnicima usluga kada bude određivala datum ukidanja monopola. Ipak, na osnovu dosadašnjeg pristupa u privatizaciji, verujem da će se vlada odlučiti na maksimizaciju prihoda i odložiti liberalizaciju fiksne telefonije. Quelle dommage.

Suma X

Ministar za telekomunikacije Aleksandra Smiljanić objašnjava u Vremenu od 20. decembra zašto Telekom ne treba odmah privatizovati. ...Neko kupi Telekom za cenu X, kupuje ga samo zato što od Telekoma može da zaradi više od sume X, i to u razumnom roku. Ako je to tačno, onda će i država zaraditi od Telekoma više od sume X u tom razumnom roku i nema potrebe da ga prodaje.

Ako je ova logika tačna, meni onda nije jasno kako je došlo do raspada svih kontrolisanih ekonomija u svetu i zašto su se skoro sve odlučile za privatizaciju. Praksa je pokazala da država uglavnom pravi manji X od privatnika. Ali ni to nije bitno. Pravo pitanje je zašto bi se država uopšte bavila telefonskim uslugama.

Državni projekti

Prošle godine se digla novinarska kuka i motika zbog činjenice da Vlada, nakon završenog javnog tendera posle kojeg se ostali ponuđači nisu bunili, nije htela da objavi tekst ugovora o koncesiji za autoput Horgoš-Požega. Sada Vlada najavljuje da tendera za privatizaciju NIS-a neće ni biti, a novinari i javnost prilično ćute (kao i vojvođansko Izvršno veće, uostalom). Zašto? Nudim nekoliko mogućih odgovora:

- radi se o Rusima, koje volimo i inače, a naročito sada kada "principijelno podržavaju" politiku naše Vlade prema Kosovu
- u Vladi je sada i DS, a njima verujemo više nego Velji
- radi se o energetici

Što se prve stvari tiče, očigledno je da je to mnogima bitno. Stvar je skoro dovedena dotle, ili će uskoro biti, da se svako ko traži tender za NIS u stvari odriče Visokih Dečana. Drugi argument jeste bitan. Za razliku od prošle godine, kada je o svemu sam mogao da odlučuje Koštunica, sada se pita i Tadić, tako da se smanjuje verovatnoća da ima korupcije.

Treći argument mi je posebno zanimljiv, pošto vlada neko uverenje u javnosti da nafta i gas nisu roba kao i svaka druga. Naši novinari i analitičari prosto ne shvataju da su i gas i nafta berzanska roba koju može da kupi ko god hoće, kada god hoće, koliko god hoće i misle da je neophodno da se država umeša da obezbedi "energetsku sigurnost". Ukinite uredbu o zabrani uvoza naftnih derivata, pa ćete videti šta je prava energetska sigurnost - stizaće nafta sa sve četiri strane sveta!

Sve u svemu, mislim da je najbolje rešenje sledeće. Prvo se ukine uredba o zabrani uvoza derivata. Onda se raspiše tender za prodaju više od 50% NIS-a, pa ko ponudi najvišu cenu neka ga uzme. Ako su Rusi, nemam ništa protiv. Onda se posebno pregovara o gasovodu. Rusi kažu koliko para traže da gasovod prođe kroz Srbiju (ili, alternativno, koliki procenat traže u firmi koja će naplaćivati prenos gasa), pa ako Vladi odgovara - neka potpisuje, opet nemam ništa protiv. Ali, treba te dve stvari odvojiti, jer te vrste kompenzacija omogućavaju veliko muvanje.

Koja je verovatnoća da to tako i bude? Nula.

Sivi soko

Jedan od pripadnika srpskog intelektualno-medijskog lobija u SAD, Nebojša Malić, podržava Rona Pola:

Од свих кандидата који претендују на Белу Кућу у новембру 2008, само је један кандидат за председника; сви остали би да буду Император. Не знам какве су шансе Рона Пола, али досадашњи ток догађаја верно следи Гандијево пророчанство: ”Прво те игноришу, онда ти се смеју, онда те бију, а онда победиш.”

Pretpostavljam da je to očekivano od kolumniste Antiwar-a. I nekoga ko je angažovan za "srpsku stvar", posebno pitanje K&M. Žestoki izolacionizam libertarijanaca treba da ide na ruku srpskoj strani. Ili je bar jedino logičan. A koga će podržati američki Srbi u novembru?

Pre četiri godine, na sajtu Kongresa srpskog ujedinjenja navedeni su razlozi zašto američki građani srpskog porekla treba da glasaju za Buša: verovalo se da će on doneti skrušeno pokajanje zbog "klinton-olbrajt-holbruk" nasleđa, terorističkih kampova po Bosni itd. A krucijalni argument je bilo očekivanje da će se Buš boriti protiv islamskog fundamentalizma i da smo onda mi na pravoj strani...

Usput, ne mogu sasvim da razlučim sve elemente u pozicioniranju N. Malića. U njegovoj radikalnoj osudi nekih pokušaja da se porede Ron Pol i Čeda Jovanović (ko je pravio to poređenje, zna li neko?) ima neobičnih argumenata: sumarno, kaže se da se doktor Pol i Čeda ne mogu nikako staviti rame uz rame, jer je Čeda žutokljunac koji nikada nije ispoštovao srpski ustav, nikada nije radio pošten posao, podržavaju ga oni koji abortiraju 4000 dece godišnje (naravno, suprotno isto tolikom broju dece čijem rađanju je pomogao ginekolog Pol), bori se protiv svega srpskog i finansiraju ga iz inostranstva...Meni je jedini pristojan (u bukvalnom i logičkom smislu) poslednji razlog - Ron Pol je klasični liberal a Čeda je presvučeni boljševik. Dobro, ja bih pre rekla da je Čeda liberalni jakobinac, ako takva odrednica na zvuči besmisleno.

U svakom slučaju, kod Malića ne umem da razdvojim libertarijanski grumen od primesa (paleo?) konzervativizma i nacionalizma. Ili je to specijalitet srpskog libertarijanizma koji je nužno nedosledan zbog okrutne real-politike?

Dakle, braćo američki Srbi, what's it gonna be?