Odgovor je možda u sledećem isečku iz moje nove knjige "Šta je kapitalizam?", koja u izdanju Heliksa uskoro kreće u štampu:
"Ne treba smetnuti s uma ni da su
centralizovani državni sistemi obaveznog obrazovanja nekada, od Prusije do
Japana, neskriveno nastajali u cilju stvaranja odanog i poslušnog građanstva.
To su svrhe dijametralno suprotne razvoju ličnog integriteta, nezavisnog
mišljenja i kreativnosti. Lent Pričet, vodeći istraživač ekonomije obrazovanja
s Harvarda, primećuje da su u 20. veku svi svetski diktatori, uključujući i najozloglašenije
među njima, sprovodili masovne programe obrazovanja u okviru centralizovanih
državnih obrazovnih sistema. Ponekad se u odbranu Titovog
komunističkog režima u bivšoj Jugoslaviji kaže da su komunisti, ako ništa
drugo, gradili škole i omasovili obrazovanje. Ali jednako su u isto vreme
radili svi, od demokratskih država do najgorih diktatora. I dok se to prebrzo
predstavlja kao nešto činjeno iz krajnje benevolentnih namera, Pričet postavlja
logično pitanje: zašto su čak i notorni zločinci, diktatori koji su otvoreno pljačkali
i ubijali sopstveno stanovništvo, u isto vreme bili tako zainteresovani za
obrazovanje tog stanovništva? Kako je moguće da je Staljin, sprovodeći genocid
u Ukrajini, u isto vreme i na istom mestu gradio škole?
Razlog zbog kojeg su i pristojne
i kriminalne i demokratske i autoritarne vlade jednako opsesivno gradile
obrazovne sisteme nije bio želja za većom produktivnošću stanovništva jer,
nasuprot uvreženom mišljenju, ulaganja u obrazovanje i ekonomski rast ne pokazuju pozitivnu korelaciju – to su
pokazale brojne studije. Razlog je, zaključuje Pričet, to što je centralizovano
obrazovanje oblik indoktrinacije. Indoktrinacija se teže sprovodi direktno. Ali
ako se uvije u obrazovanje, onda se uz matematiku, jezik i druge korisne predmete,
lakše može progurati i indoktrinacija u svrhe podizanja lojalnosti državi,
ideološke saglasnosti ili prezentacije sopstvene verzije istorijskih događaja.
Privrženost klasičnih liberala izboru u obrazovanju treba staviti u ovaj
kontekst. Ekonomska efikasnost ili rezultati testova su manji deo celog
argumenta. Važnija je sloboda izbora jer je ona osnov ličnog integriteta, intelektualne
nezavisnosti, kritičkog razmišljanja, različitosti i kreativnosti."
