Kaka u Realu...

Ali ni mi u ovom prelaznom roku nismo sedeli skrštenih ruku. Posle Aleksandra Stevanovića, od danas se Tržišnom rešenju priduružuje i psiholog Željka Buturović. 

Šta reći posle ovakvih pojačanja -- da je Hajek živ i njega bismo doveli.

U ime naroda

Liberalizam za narod je koncept koji po mom mišljenju ima budućnost, čak i u Srbiji. Stvar je u tome da jednostavno ako nudimo korpu liberalnih proizvoda od kojih glavni proizvodi A i B imaju visoku prođu (na primer, smanjenje broja ministarstava i državne administracije i recimo, jednostrano uvođenje evra) liberalna partija ne treba da tupi o još 10 različitih stvari, kolikogod izgledale lepe.

Razlog za to je da akcent treba da leži na ključnim proizvodima i partija treba da bude prepoznata po njima. Kupci pamte jednu do dve ideje, deset ideja ne može i još pre neće da upamti nijedan običan smrtnik, a još ako su upakovane u apstraktne i razvučene priče o recimo "suočavanju sa prošlošću" nema 'leba od cele priče. Takođe, nema potrebe da se u generalnoj kampanji insistira da se kaže, "da ali ćete morati i da se žrtvujete neko vreme" i slično (to ne treba prećutati ili negirati, ali nije neophodno isticati). Liberalna partija u Srbiji zasigurno neće doći u barem dva-tri izborna ciklusa u priliku da mora da vodi mnogo računa o svakoj izgovorenoj reči. Njen cilj je da naraste sa recimo stagnatnih 5%, na barem 15-20% da može da bude faktor, a ne ukras. Ako se ne ide agresivno i boksuje bez rukavica, sve su šanse da liberalne partije ne traju dugo ili da budu na marginama zbog svoje posvećenosti davanju celovite istinite slike. Moje mišljenje je da treba besomučno prodavati liberalne proizvode koji birači hoće da kupe, u "magacin strpati" ono što nema prođu do etabliranja liberala, a tek potom popularisati "stvari iz magacina". Vratiću se na sintagmu koje se Slaviša seća, a to je da Srbiji fali liberalni Šešelj, kogod se toga uhvatio, naravno ne po gabaritima, psovačkim sposbnostima i odsustvu smisla za oblačenje. Ili drugim rečima, ako promovišete liberalne ili bilo koje ideje valjaćete se u blatu, ali je poželjno izaći kao pobednik, a ne kao blatnjavko visokih neprimenjivih principa.


Drugo, velika slabost liberala je što usled meni nepoznate želje da se pravdaju levici i odriču desnice stalno ističu da oni nisu protiv ovog ili onoga i u suštini zamagljuju svoje komparativne prednosti da bi minimizirali neke stvari za koje se misli da bi mogle diskreditovati partije koje se nazivaju liberalnima. Recimo priča "uvek Tito nikad Draža" ili "uvek građanski, a baš nikad srpski" jednostavno tera ka našim lažnim desničarima bez sadržine pošten kozervativan svet Srbije. Ovakvo udvaranje levičarskom vox populi koje je suštinski antipod onoga što sam izneo u prvom pasusu dovodi do toga da se umesto prepoznatljivosti gradi neprepoznatljivost, što recimo loši rezultati LDP-a na proteklim lokalnim izborima pokazuju. Umesto da rastu na padu DS-a, LDP pada zajedno sa njima jer ih javnost percipira sličnim, umesto različitim od DS-a. Tako u strahu da ne budeš gubav postaneš amorfan. Ovo nije samo srpski specijalitet, slično se ponašaju liberali i u mnogim drugim zemljama. Fudbalskim rečnikom, u strahu da ne primiš gol, propustiš priliku da zabiješ nekoliko komada. Pade mi na pamet i upokojena Liberalna partija CG, skup predivnih i kulturnih ljudi koji su propali kada nisu više imali jedan proizvod i kada su izgubili svoju različitost.

Pored opšte kampanje liberali treba da znaju kome se obraćaju. Apsolutno je glupo obraćati se onima koji po prirodi nikada neće glasati za liberale. Dakle, pored opšteg proizvoda, treba prodavati kastomizirane proizvode za preduzetnike, tradicionaliste, regionaliste i još neke grupe koje su izgledni kupci liberalnih proizvoda. Ovde se stiče trajna lojalnost i novac za održivi rast. Ako neko prodaje liberalizam, a nema u svakoj opštini barem jednog od nekoliko uglednih domaćina taj se može pozdraviti od uspeha u Srbiji.

Za sutra mi se čini da je interesantno jedno ključno pitanje - zašto jalovi levičarski intelektualizam ima tako snažne korene u liberalnoj priči i vuče ka dnu. Drugo pitanje je zašto je libralizam pobegao od svojih prirodnih desničarskh partnera i srlja i zagrljaj levici (kolikogod i jedni i drugi bili ekonomski levičari ili bez ikakve ekonomske ideologije).

Domaća blogosfera

Skoro uopšte ne pratim domaće blogove.

Povremeno pogledam šta piše par blogera na B92, ali ti ljudi toliko retko pišu (Ivan Marović, Saša Radulović, Goran Nikolić) da je veliko pitanje da li to treba uopšte smatrati njihovim blogom, ili nekom vrstom nedeljne (mesečne?) kolumne.

Što se ostalih domaćih blogova tiče, ja ih delim u dve grupe - lični blogovi (gde ljudi iznose detalje iz svog života i prepričavaju šta im se dešava ovih dana) i e-commerce blogove (blogovi o blogovima i o trendovima na internetu). Ovi prvi me uglavnom ne zanimaju (mada skrećem pažnju na napushanovicev blog, koji posle dve godine ponovo radi), a ovi drugi me uopšte ne zanimaju.

Ko god čita Tržišno rešenje zna o čemu ovde uglavnom pišemo i koje stvari nas zanimaju. Da li nešto propuštam?