Nekoliko daljih misli o Ukrajini i zbivanjima.
1. Psihologija rulz. Na celom World Wide Web jedva se može naći nekoliko analitičkih komentara koji pokušavaju da sagledaju situaciju iz ptičje perspektive. Svi ostali kao da gledaju periskopom ili iz Pentagona ili iz Staljinovog bunkera ispod Moskve. Svet se podelio na rusofile i rusofobe. Kad slušam američke konzervativne komentatore, Ukrajina kao da je pod ruskom okupacijom i nikada nije imala domaće izbore nego su Rusi tako postavili ovog diktatora na vlast. Rusofili po Srbiji su tek fascinantni -- uspeva im da ubede sebe da je sve režirano, da su svi demonstranti nacisti, da Janukovičeva palata nije stvarno njegova, da je sve propaganda Zapada. Sposobnost samoobmane samo da bi se odbranila neka daleka i mutna ideja (slovenstvo, antizapadnjaštvo, ne znam šta) je zapanjujuća.
2. Poznato je da je Ukrajina užasno korumpirana, ali setio sam se sada jednog događaja od pre par godina koji to dočarava. Ubrzo nakon što sam stigao tamo načuo sam negde da je opšte poznato da se mesta u parlamentu kupuju i prodaju i da je cena oko pola miliona evra. Pitam onda jednog Ukrajinca sa kojim sam se malo pre toga upoznao da li je to tačno. On mi odgovori: "A ne, ne, nema govora.... To je stara informacija... To ti je sada oko milion i po minimum."
E sada, u takvoj zemlji, gde se sve to dobro zna, Janukovič je uspeo da za dve godine razljuti čak i svoje bivše glasače nivoom korumpiranosti. Ako ništa drugo prizori iz njegove palate su predstavili ono o čemu sam govorio u prethodnom postu: radi se o naročito besramnom banditu.
3. Šta je smisao života ljudi kao Janukovič? Dođeš na vlast da bi krao, da bi onda skupljao oldtajmere i imao lični zoološki vrt? Stvarno, to je ono što ga čini srećnim i vredno je svega? Da ima svoje antilope i gaji svoje banane u staklenoj bašti? Da šeta po onom vrtu? Ili ja nešto ne razumem ili se radi o fantastično plitkim ljudima. Ali baš takvi su najzainteresovaniji za politiku i vlast.
4. Rusija je u svemu ovome upadljivo odsutna. Treba li podsećati: Rusija je zemlja koja je prirodno najzainteresovanija za sudbinu Ukrajine jer u Ukrajini živi veliki broj etničkih Rusa i još veći broj ljudi jako bliskih Rusiji jezički, verski i kulturno. Možda najlepši i strateški najvažniji deo Ukrajine, poluostrvo Krim, je 1950-ih otcepljeno od Rusije i pripojeno Ukrajini u okviru SSSR. Pri raspadu SSSR Krim je ostao u Ukrajini iako većinu čine ljudi koji sebe smatraju Rusima. Svetski analitičari mesecima govore o ruskoj spoljnopolitičkoj agresivnosti, ali Rusija je događaje propratila mirno. Mislim da to, ako ste na mestu Rusije, uopšte nije lako uraditi i da to sada treba pozdraviti. Nadam se da nisam samo preuranjen i naivan, nadam se da će ostati tako.
5. Da li je moguće da niko ne govori o diplomatskoj katastrofi Evropske Unije? EU je još juče lidere opozicije naterala da potpišu sporazum sa Janukovičem koji bi njega, nakon što je predsedavao pucanjem na sopstvene građane, ostavio na mestu predsednika do kraja godine. A i bruku lidera opozicije koji su, nedorasli zadatku, to potpisali. Još im poljski ministar Sikorski objašnjava da će u suprotnom svi biti pobijeni! Na sreću, demonstranti na ulici su znali za bolje.
6. Kad imate građanski rat gde pogine preko 80 ljudi, koga očekujete da vidite u bitkama? Ono što je počelo demonstracijama studenata se sa porastom nasilja neminovno pretvorilo u borbu dobrovoljačkih trupa protiv državne sile. Sada kruže snimci nasilja od strane ovih dobrovoljaca, od kojih su mnogi neonacisti -- ali zašto bi tu nešto trebalo da nas čudi? Naravno da će kod ovakvog nasilja na ulici ostati najekstrmniji. Sigurno je tu bilo i onih koji su prebijali policajce iz čistog zadovoljstva, tako masa funkcioniše. Ali to ne govori ništa o prirodi protesta ni o profilu prosečnog civila koji podržava ili se protivi protestima. I u Beogradu su kod Skupštine 5. oktobra glavni bili navijači Zvezde i Partizana, dobrovoljci iz Čačka i slične grupe, pa nije Ivan Bogdanov postao premijer.
7. Ekstremisti na zapadu Ukrajine su stvarni. Neonacisti tamo nisu marginalci kao u Srbiji već vuku tradiciju iz događaja u vreme oko II sv. rata. Ukrajina, posebno njen zapadni deo, je stvarno loše prošla u to doba, gore neko iko drugi. Prvo, kao etnički Ukrajinci i bliži evropskoj individualističkoj kulturi, oni su teže prihvatali kolektivizaciju imanja i komunizam uopšte. Staljin ih je zbog toga sistematski izgladnjivao i u procesu ubio par miliona ljudi. Dalje, zapadna Ukrajina je deo tradicionalnih jevrejskih naseobina. Sa drugim svetskim ratom, nacionalističke ukrajinske grupe, šurovale su sa nacistima videvši u njima nadu za izbavljenje od Staljina. Antisemitizam im nije teško pao, jer je taj trend već postojao i pre nacista, još za vreme carske Rusije. Otuda imamo rast nacional-socijalizma na zapadu Ukrajine. U današnjoj verziji on je naravno reformisan, ali nije iskorenjen.
Ali opet, daleko od toga da su svi demonstranti takvi. Njihova stranka Svoboda je osvojila 10% glasova, a u zapadnim gradovima njihov udeo dostiže 20-30%. Opet ću iz lične perspektive, ja ne poznajem nikog iz tih krugova, a danas na Fejsbuku imam 30-ak, uglavnom mlađih, prijatelja koji su podržali demonstracije a pouzdano znam da nisu nikakvi fašisti. I maternji jezik im je uglavnom ruski. Imam i neke koji su protiv; par njih, jednako dobrih i razumnih ljudi.
8. Podela zemlje ili barem federalizacija je anatema i za jedne i za druge. To samo znači da prospekte Ukrajine ne treba precenjivati na dugi rok. I jedni i drugi imaju jednako kolektivističke i centralizatorske stavove. Ko god bio na vlasti, dok je to tako zemlja neće cvetati.
1. Psihologija rulz. Na celom World Wide Web jedva se može naći nekoliko analitičkih komentara koji pokušavaju da sagledaju situaciju iz ptičje perspektive. Svi ostali kao da gledaju periskopom ili iz Pentagona ili iz Staljinovog bunkera ispod Moskve. Svet se podelio na rusofile i rusofobe. Kad slušam američke konzervativne komentatore, Ukrajina kao da je pod ruskom okupacijom i nikada nije imala domaće izbore nego su Rusi tako postavili ovog diktatora na vlast. Rusofili po Srbiji su tek fascinantni -- uspeva im da ubede sebe da je sve režirano, da su svi demonstranti nacisti, da Janukovičeva palata nije stvarno njegova, da je sve propaganda Zapada. Sposobnost samoobmane samo da bi se odbranila neka daleka i mutna ideja (slovenstvo, antizapadnjaštvo, ne znam šta) je zapanjujuća.
2. Poznato je da je Ukrajina užasno korumpirana, ali setio sam se sada jednog događaja od pre par godina koji to dočarava. Ubrzo nakon što sam stigao tamo načuo sam negde da je opšte poznato da se mesta u parlamentu kupuju i prodaju i da je cena oko pola miliona evra. Pitam onda jednog Ukrajinca sa kojim sam se malo pre toga upoznao da li je to tačno. On mi odgovori: "A ne, ne, nema govora.... To je stara informacija... To ti je sada oko milion i po minimum."
E sada, u takvoj zemlji, gde se sve to dobro zna, Janukovič je uspeo da za dve godine razljuti čak i svoje bivše glasače nivoom korumpiranosti. Ako ništa drugo prizori iz njegove palate su predstavili ono o čemu sam govorio u prethodnom postu: radi se o naročito besramnom banditu.
3. Šta je smisao života ljudi kao Janukovič? Dođeš na vlast da bi krao, da bi onda skupljao oldtajmere i imao lični zoološki vrt? Stvarno, to je ono što ga čini srećnim i vredno je svega? Da ima svoje antilope i gaji svoje banane u staklenoj bašti? Da šeta po onom vrtu? Ili ja nešto ne razumem ili se radi o fantastično plitkim ljudima. Ali baš takvi su najzainteresovaniji za politiku i vlast.
4. Rusija je u svemu ovome upadljivo odsutna. Treba li podsećati: Rusija je zemlja koja je prirodno najzainteresovanija za sudbinu Ukrajine jer u Ukrajini živi veliki broj etničkih Rusa i još veći broj ljudi jako bliskih Rusiji jezički, verski i kulturno. Možda najlepši i strateški najvažniji deo Ukrajine, poluostrvo Krim, je 1950-ih otcepljeno od Rusije i pripojeno Ukrajini u okviru SSSR. Pri raspadu SSSR Krim je ostao u Ukrajini iako većinu čine ljudi koji sebe smatraju Rusima. Svetski analitičari mesecima govore o ruskoj spoljnopolitičkoj agresivnosti, ali Rusija je događaje propratila mirno. Mislim da to, ako ste na mestu Rusije, uopšte nije lako uraditi i da to sada treba pozdraviti. Nadam se da nisam samo preuranjen i naivan, nadam se da će ostati tako.
5. Da li je moguće da niko ne govori o diplomatskoj katastrofi Evropske Unije? EU je još juče lidere opozicije naterala da potpišu sporazum sa Janukovičem koji bi njega, nakon što je predsedavao pucanjem na sopstvene građane, ostavio na mestu predsednika do kraja godine. A i bruku lidera opozicije koji su, nedorasli zadatku, to potpisali. Još im poljski ministar Sikorski objašnjava da će u suprotnom svi biti pobijeni! Na sreću, demonstranti na ulici su znali za bolje.
6. Kad imate građanski rat gde pogine preko 80 ljudi, koga očekujete da vidite u bitkama? Ono što je počelo demonstracijama studenata se sa porastom nasilja neminovno pretvorilo u borbu dobrovoljačkih trupa protiv državne sile. Sada kruže snimci nasilja od strane ovih dobrovoljaca, od kojih su mnogi neonacisti -- ali zašto bi tu nešto trebalo da nas čudi? Naravno da će kod ovakvog nasilja na ulici ostati najekstrmniji. Sigurno je tu bilo i onih koji su prebijali policajce iz čistog zadovoljstva, tako masa funkcioniše. Ali to ne govori ništa o prirodi protesta ni o profilu prosečnog civila koji podržava ili se protivi protestima. I u Beogradu su kod Skupštine 5. oktobra glavni bili navijači Zvezde i Partizana, dobrovoljci iz Čačka i slične grupe, pa nije Ivan Bogdanov postao premijer.
7. Ekstremisti na zapadu Ukrajine su stvarni. Neonacisti tamo nisu marginalci kao u Srbiji već vuku tradiciju iz događaja u vreme oko II sv. rata. Ukrajina, posebno njen zapadni deo, je stvarno loše prošla u to doba, gore neko iko drugi. Prvo, kao etnički Ukrajinci i bliži evropskoj individualističkoj kulturi, oni su teže prihvatali kolektivizaciju imanja i komunizam uopšte. Staljin ih je zbog toga sistematski izgladnjivao i u procesu ubio par miliona ljudi. Dalje, zapadna Ukrajina je deo tradicionalnih jevrejskih naseobina. Sa drugim svetskim ratom, nacionalističke ukrajinske grupe, šurovale su sa nacistima videvši u njima nadu za izbavljenje od Staljina. Antisemitizam im nije teško pao, jer je taj trend već postojao i pre nacista, još za vreme carske Rusije. Otuda imamo rast nacional-socijalizma na zapadu Ukrajine. U današnjoj verziji on je naravno reformisan, ali nije iskorenjen.
Ali opet, daleko od toga da su svi demonstranti takvi. Njihova stranka Svoboda je osvojila 10% glasova, a u zapadnim gradovima njihov udeo dostiže 20-30%. Opet ću iz lične perspektive, ja ne poznajem nikog iz tih krugova, a danas na Fejsbuku imam 30-ak, uglavnom mlađih, prijatelja koji su podržali demonstracije a pouzdano znam da nisu nikakvi fašisti. I maternji jezik im je uglavnom ruski. Imam i neke koji su protiv; par njih, jednako dobrih i razumnih ljudi.
8. Podela zemlje ili barem federalizacija je anatema i za jedne i za druge. To samo znači da prospekte Ukrajine ne treba precenjivati na dugi rok. I jedni i drugi imaju jednako kolektivističke i centralizatorske stavove. Ko god bio na vlasti, dok je to tako zemlja neće cvetati.
