Ekonomija u jednoj lekciji

Ovo je po mom mišljenju najvažniji ekonomski tekst koji je ikada napisan. On bi trebalo da bude prva lekcija na bilo kom predmetu na studijama ekonomije, a posebno na makroekonomiji. Pre rapsprave o empirijskim procenama veličline fiskalnog multiplikatora prethodno objasniti deci da kad razbiješ prozor, napravio si štetu, a nisi "podstakao proizvodnju".

Privatna inicijativa

I, dok vlada i društvena elita teoretski naklapaju o suzbijanju bele kuge, braća iz Buđeva i još stotine neženja, njihovih vernih sledbenika, putujući do Skadra, samo tragaju za srećom.

Iz teksta u današnjoj Politici. Naravno, država ne bi bila država, kad bi pustila ljude da "samo tragaju za srećom":

Ali, kao i u svakoj priči, ima jedno "ali" koje sreću kvari. Mladi bračni posrednik Ivan prepričava svoje komplikovane posredničke operacije između Srbije i Albanije. Naime, kada se u Skadru sklopi dogovor između familija, mlade podnose zahtev za srpsku vizu u Tirani. Pošto se na vizu čeka mesec dana, Ivan ih sprovodi bez viza u Srbiju na dva načina: pogranične vlasti ponekad padnu na emicije i žmure dok prelistavaju pasoše. Ako to ne upali, Ivanov "rendžo" prolazi kroz šumarke van pogleda pogranične policije, zatim se zaustavlja ispred policijske stanice u Sjenici, gde MUP odobrava dozvole za privremeni boravak srpskih snajki.

Zamena teza

Nepoznati počinilac udario batinu glavom iz sve snage. Da li će se stati na put tom nasilju?

Još jedna u nizu listi koje porede institucije različitih država. U ovom slučaju, dobro je znati obrnutu logiku, jer što je birokratiji razlog za stid to je slobodnom svetu razlog za ponos. Ja bih se ponosio da ova lista prikiva Srbiju na stub srama, i da se nađe u društvu Delavera, Austrije i Švajcarske koje smatraju interese pojedinaca bitnijim od punjenja državnog budžeta.

Umetnost tlapnje

Baš kada sam pomislio da Mrkonjić i Dinkić nemaju ozbiljne konkurente kada je potrebno ispričati fantastičnu bajku građanima Srbije, pojavila se stara garda koja je pokazala da imamo još dobrih zidara Skadra na Bojani. Potpredsednik srpske vlade nam obećava da će za nekoliko godina prosečne penzije biti 50.000 dinara. Meni pada na pamet nekoliko načina kako je to moguće postići:
1. Lingvističkom reformom kojom reč "nekoliko" ima novo značenje ekvivalentno reči "desetak" ili još realnije "petnaestak".
2. Sprovođenjem ekspanzivne monetarne politike koje će za rezultat imati inflaciju od 25% na godišnjem nivou u narednih nekoliko godina.
3. Povećanjem doprinosa za penzije na barem 60%, ako se koristi optimistična stopa poreske evazije.
4. Ostavljenjem istog ministra zdravlja, što će zasigurno uticati na smanjenje broja penzionera (nije dovoljno da se samostalno primenjuje).
5. Neobičnom denominacijom starog za novi dinar.
6. Novom alokacijom budžetskih sredstava kojom bi sva sredstva iz budžeta išla u penzije.
7. Kombinacijom mera 1-6.