U National Geographicu je objavljen veoma zanimljiv članak o upropašćavanju zemljišta erozijom i raznim pokušajima da se zemljište učini plodnijim.
Prvo, upropašćivanje zemljišta erozijom, na kineski način - kroz veliki plan. Naime, Mau se mnogo svidelo to što su radili ljudi u selu koje se zove Dazhai, pa je naredio svima da to rade. Tehnika se svodila na izgradnju stepenika na brdima, kako bi mogle i na brdima da se gaje žitarice. Nakon nekoliko godina dobrih prinosa, kiša bi ispirala sve hranljive sastojke iz zemlje, pa bi prinosi naglo opadali. Pošto niko nije smeo da kaže da je Mao debelo zeznuo stvar, nastavili su sa tom praksom do nedavno. Tek su od skoro počeli da tu zemlju ponovo pretvaraju u brda.
A onda i jedan uspeh u Nigeru, u Africi. Tamo je ceo jedan pojas koji se zove Sahel (predeo između Sahare i savana) postao tokom sedamdesetih potpuno suv i neupotrebljiv za poljoprivredu, jer se zemlja prosto stvrdnula od suše. Milioni ljudi su umrli od gladi. A onda je izvesni Sawadogo, farmer iz Burkine Faso, doveo do revolucije:
"Tokom sušne sezone on je iskopao hiljade rupa u zemlji —zaï, (kako se zove tehnika za koju je čuo od svojih roditelja). Sawadogo je svaku rupu napunio balegom, koja je privukla termite. Termiti su razgrađivali organske sastojke, obogaćujući zemljište. Takođe, insekti su kopali tunele kroz zemlju. Kada su došle kiše, voda je prolazila kroz tunele i tamo se zadržavala." To je počelo da radi nekoliko miliona ljudi i zaključak je "Skoro bez ikakve podrške ili uputstva od vlade ili međunarodnih agencija za razvoj, lokalni farmeri su korišćenjem pijuka i lopata regenerisali više od 19.000 kvadratnih milja zemljišta."
I, ključna stvar: "Tokom devedesetih, Vlada Nigera, koja je do tada raspoređivala zemljište na totalitaran način, počela je da dozvoljava seljacima da imaju punu kontrolu nad svojim zemljištem. Ljudi su počeli da veruju da mogu da investiraju u svoje zemljište uz mali rizik da će im ono biti oduzeto."
Sve u svemu, dajte ljudima zemlju i već će se oni nekako snaći.
