Već sam pisao o obrazovanju ali bih voleo da malo detaljnije analiziram alternative reforme obrazovanja u Srbiji. Uzmimo primer srednjih i osnovnih škola.
- Predlog Vlade Srbije - obrazovanje ostaje isto kao i do sada. Država plaća sve i za svakoga. Kvalitet kao Yugo naravno.
- Libertarijanski predlog - ukinuti sve oblike državnog obrazovanja i smanjiti poreze za troškove u ovom sektoru. Nije posao države da obrazuje ljude. Isključivo privatne škole rade i roditelji imaju veliki izbor gde će da šalju decu. Za učenike koji ne bi imali da plate postojale bi stipendije. Mnogo više ljudi bi pomagalo obrazovanje kada znaju da država nema novca za tu namenu. Doduše sigurno bi bilo slučajeva da neko ne pohađa školu ali toga imamo i danas.
- Pragmatični pristup - koji su prihvatili neki libertarijanci ako već plaćamo hajde bar da iskoristimo pare iz budžeta i šaljemo decu u bolje, privatne škole. The Economist piše ".. princip vaučera [u obrazovanju] je primamljivo jednostavan. Država plaća; roditelji biraju; škole se takmiče; standardi rastu; svi dobijaju."
- Pragmatični pristup II - Dati državne škole privatnicima i plaćati ih po učeniku.
Engleski jezik od prvog razreda i diskusija da li učiti veronauku ili građansko vaspitanje nisu reforme već kozmetičke izmene. Svinja je svinja bez obzira koliko je šminkali.
Ja bih najviše voleo drugu alternativu, a prihvatio bih sve osim prve. Postepeno bi treća i četvrta alternativa postale druga, odnosno to bi bio korak ka kompletnoj privatizaciji obrazovanja.