Nikome na svetu nije jasno zašto je Švajcarska nacionalna banka (SNB) odlučila da prestane sa politikom zaustavljanja rasta franka prema evru. SNB nije mnogo transparentna i ne objavljuje zapise sa sastanaka (kao što, na primer, radi Fed). Zato možemo samo da nagađamo, ali pri tome je dobro imati neke od sledećih stvari na umu.
Kad je 2011. odlučila da stavi plafon na rast franka prema evru, SNB je uradila nešto slično što su uradile zemlje sa QE politikama. U protekle tri i po godine SNB je priliv deviza u zemlju pratila proporcionalnim štampanjem franka, jer to je bio jedini način da se spreči dalje jačanje franka. Jedino je tako odluka o plafoniranju mogla biti sprovedena. Kao posledica, monetarna baza SNB je u proteklih nekoliko godina porasla isto koliko su rasle i monetarne baze Feda i Banke Engleske, banaka sa najvećim kvantitativnom ekspanzijama (QE) na svetu. Švajcarska svoju politiku nije zvala QE i radila je iz drugačijih razloga, ali ključni efekat je bio isti.
Pre nekoliko dana je Evropska centralna banka saopštila da će se konačno upustiti u sopstveni QE -- u evrozoni je deflacija, u nekim zemljama vrlo osetna deflacija, a cilj evrozone je inflacija od 2%. Cilj evrozone je i sopstveni opstanak, koji restriktivna monetarna politika pritiskom na zemlje juga sve više ugrožava. Kad bi ECB počela sa ozbiljnim QE, Švajcarska bi, ako hoće da nastavi sa plafoniranjem franka, taj QE morala da prati svojom daljom ekspanzijom u francima. Ako ECB u narednom periodu krene sa štampanjem stotina milijardi evra, što jeste ideja, Švajcarska bi morala da odgovori još i dodatnim štampanjem franka. Švajcarska ne samo da je manja od evrozone da bi mogla da se takmiči u toj igri, nego je već i imala sopstvenu ogromnu ekspanziju baze. Ovim korakom verovatno hoće da iz te igre izađe.
Druga stvar koja se u Švajcarskoj paralelno događala je uvođenje, a zatim i dalje sniženje, negativnih kamatnih stopa. SNB sada targetira tromesečni Libor od -0.75%. Sa negativnom referentnom stopom banke imaju razloga da ne drže novac kod SNB; mogu da ga drže u kešu ili plasiraju u kredite i tako podstaknu rast širih monetarnih agregata (novčane mase, M1-M3).
Ukidanje plafona na franak je bila mera restriktivne monetarne politike. Ali duboko negativne kamate su mera ekspanzivne monetarne politike. Ove dve stvari imaju smisla zajedno jedino ako je cilj SNB nešto treće -- a to je promena orijentacije od nekonvencionalne ka konvencionalnoj monetarnoj politici. Od rasta monetarne baze (QE i njenih varijacija), prema posmatranju širih monetarnih agregata. Švajcarska trenutno ima deflaciju, a SNB cilja 2% inflacije, što znači da korak ka restriktivnoj politici sigurno nije bio razlog za ukidanje ograničenje rasta prema evru. Umesto toga, SNB hoće da izađe iz kola QE, da zaustavi rast monetarne baze, a da istovremeno poveća rast širih monetarnih agregata.
Ne znam da li je ovo zaista bila ideja. Scott Sumner (koji poslednjih godina ima najbolje prognoze od svih koje pratim) misli da je odluka o ukidanju plafona bila klasična glupost i ništa drugo. Ni švajcarskoj berzi se mera nije svidela, mada je pad berze možda samo značio nivelaciju cena po novom kursu. Neke efekte ćemo videti vrlo brzo, već do kraja ove godine: treba pratiti kretanje širih monetarnih agregata SNB, kretanje GDP i naravno inflacije/deflacije.
Kad je 2011. odlučila da stavi plafon na rast franka prema evru, SNB je uradila nešto slično što su uradile zemlje sa QE politikama. U protekle tri i po godine SNB je priliv deviza u zemlju pratila proporcionalnim štampanjem franka, jer to je bio jedini način da se spreči dalje jačanje franka. Jedino je tako odluka o plafoniranju mogla biti sprovedena. Kao posledica, monetarna baza SNB je u proteklih nekoliko godina porasla isto koliko su rasle i monetarne baze Feda i Banke Engleske, banaka sa najvećim kvantitativnom ekspanzijama (QE) na svetu. Švajcarska svoju politiku nije zvala QE i radila je iz drugačijih razloga, ali ključni efekat je bio isti.
Pre nekoliko dana je Evropska centralna banka saopštila da će se konačno upustiti u sopstveni QE -- u evrozoni je deflacija, u nekim zemljama vrlo osetna deflacija, a cilj evrozone je inflacija od 2%. Cilj evrozone je i sopstveni opstanak, koji restriktivna monetarna politika pritiskom na zemlje juga sve više ugrožava. Kad bi ECB počela sa ozbiljnim QE, Švajcarska bi, ako hoće da nastavi sa plafoniranjem franka, taj QE morala da prati svojom daljom ekspanzijom u francima. Ako ECB u narednom periodu krene sa štampanjem stotina milijardi evra, što jeste ideja, Švajcarska bi morala da odgovori još i dodatnim štampanjem franka. Švajcarska ne samo da je manja od evrozone da bi mogla da se takmiči u toj igri, nego je već i imala sopstvenu ogromnu ekspanziju baze. Ovim korakom verovatno hoće da iz te igre izađe.
Druga stvar koja se u Švajcarskoj paralelno događala je uvođenje, a zatim i dalje sniženje, negativnih kamatnih stopa. SNB sada targetira tromesečni Libor od -0.75%. Sa negativnom referentnom stopom banke imaju razloga da ne drže novac kod SNB; mogu da ga drže u kešu ili plasiraju u kredite i tako podstaknu rast širih monetarnih agregata (novčane mase, M1-M3).
Ukidanje plafona na franak je bila mera restriktivne monetarne politike. Ali duboko negativne kamate su mera ekspanzivne monetarne politike. Ove dve stvari imaju smisla zajedno jedino ako je cilj SNB nešto treće -- a to je promena orijentacije od nekonvencionalne ka konvencionalnoj monetarnoj politici. Od rasta monetarne baze (QE i njenih varijacija), prema posmatranju širih monetarnih agregata. Švajcarska trenutno ima deflaciju, a SNB cilja 2% inflacije, što znači da korak ka restriktivnoj politici sigurno nije bio razlog za ukidanje ograničenje rasta prema evru. Umesto toga, SNB hoće da izađe iz kola QE, da zaustavi rast monetarne baze, a da istovremeno poveća rast širih monetarnih agregata.
Ne znam da li je ovo zaista bila ideja. Scott Sumner (koji poslednjih godina ima najbolje prognoze od svih koje pratim) misli da je odluka o ukidanju plafona bila klasična glupost i ništa drugo. Ni švajcarskoj berzi se mera nije svidela, mada je pad berze možda samo značio nivelaciju cena po novom kursu. Neke efekte ćemo videti vrlo brzo, već do kraja ove godine: treba pratiti kretanje širih monetarnih agregata SNB, kretanje GDP i naravno inflacije/deflacije.
