Šta kaže najnovija studija Evropske centralne banke?
Možda nešto o posledicama grčkog bankrota? Mehanizmima izlaska zemalja iz evrozone? Ili je reč o fundamenalnijim pitanjima, možda o ispitivanju nekih radikalnijih reformi poput zlatnog standarda ili konkurencije valuta?
Možda nešto o posledicama grčkog bankrota? Mehanizmima izlaska zemalja iz evrozone? Ili je reč o fundamenalnijim pitanjima, možda o ispitivanju nekih radikalnijih reformi poput zlatnog standarda ili konkurencije valuta?
Nit' je snijeg nit' su labudovi, najnovija studija govori, u Freakonomics tradiciji, o pažnji berzanskih igrača u vreme fudbalskih mečeva tokom Svetskog prvenstva. Za vreme utakmice, empirijski je utvrđeno, pažnja opada.
Možda bi ovo bilo simpatično da nije posledica jedne važne stvari: centralne banke su veoma uspešno sredstvo inkorporacije ekonomista. Na stotine profesionalnih ekonomista je plaćeno da sedi u centralnim bankama i u svojstvu profesionalnih istraživača piše ovakve studije. Ako se pitate zašto su ideje poput slobodnog bankarstva, ukidanja centralne banke, zlatnog ili nekog drugog standarda, gurnute na marginu, ova inkorporacija je važan faktor. Nisu ove ideje radikalne, sve je to postojalo i vrlo dobro funkcionisalo pre centralizovanja i podržavljenja novca tokom kolektivističkog 20. veka. Ustvari je po najvažnijim merilima funkcionisalo mnogo bolje nego sadašnji sistem monopolskog papirnog novca. Ali sada su takve ideje, uz pomoć ne samo centralnih banaka nego i ukupne državne inkorporacije akademije, marginalizovane i ismevane. Makar iza njih stajali ništa manji monetarni autoriteti nego Milton Friedman i Friedrich Hayek, da pomenem samo ovu dvojicu koje je i mejnstrim morao priznati.
Ali ako ste unutar dozvoljenog, ako ne grebete ispod površine, ako se bavite pitanjima od fudbalskog značaja, možete imati udobno mesto kao istraživač u nekoj od nacionalnih centralnih banaka, Evropskoj centralnoj banci ili američkom Fedu.