Pages

13 July 2016

Stvaraju li privatne banke novac?

Tri autora iz Banke Engleske su pre dve godine objavili papir, koji je onda otkrio antropolog David Graeber poznat kao aktivist pokreta Occupy Wall Street (a ekonomistima poznatiji po tome kako ga je levičarski ekonomista, kejnzijanac i socijaldemokrata Brad DeLong nedeljama rastavljao na sitne komade), a zatim, ovih dana, i "londonski konsultant" Nebojša Katić. Geneksovac Katić, izdanak kontić-božovićevske makroekonomske škole, ne tako davno zalagao se za razvojno finansiranje iz primarne emisije ali se sada, čitajuću Graebera u Guardianu, uznemirio oktrivši da privatne banke učestvuju u kreiranju novčane mase u ekonomiji.

Radi se, naravno, o frakcionom bankarstvu -- jedinoj vrsti bankarstva koje je ikada postojalo. Od srednjovekovnih italijanskih banaka (kad smo već kod njih najstarija, pet i po vekova stara Monte dei Paschi iz Sijene je sada pred bankrotom), do današnjih dana, banke odobravanjem kredita učestvuju u stvaranju ukupne novčane mase u ekonomiji -- može se reći, privatne banke štampaju novac. 

Ali šta to tačno znači i kako je moguće da privatne banke stvaraju državni novac? To je moguće samo zbog moderne definicije novca koja je nastala tek u toku 20. veka. U novčanu masu ubrajaju se svi depoziti koji u bankama postoje. Kada se svi depoziti (pojedinaca, firmi, fondova, države itd.) na svim bankarskim računima saberu, dobija se iznos novčane mase. U zavisnosti od toga koji tačno depoziti ulaze u račun, imamo različite definicije novčane mase, M1, M2 i druge. 

Kada vam Erste banka odobri kredit, vi taj kredit podignete u kešu, nešto kupite u Maxiju i onda Maxi svoj pazar deponuje kod Intese, time je novčana masa - zbir depozita u privredi - povećana. Taj konkretni novac nije stvorila centralna banka (NBS). NBS je svoj novac stvorio prethodno u tranakcijama sa bankama (recimo, dao kredit Erste banci ili kupio devize od nje plativiši joj svežim dinarima). Ali ovaj konkretni novac, novi depozit koji je nastao kod Intese, stvorio je Erste odobrivši vam kredit. Zbog toga se kaže da privatne banke stvaraju novac. Tome se često dodaje da privatne banke stvaraju novac "ni iz čega", jer sada odjednom ima više novca u ekonomiji a da ga NBS nije odštampao. 

Fraza da "privatne banke kreiraju novac" je veoma varljiva. Erste taj novac nije stvorio za sebe. Ustvari, ako pitate Erste, oni i ne misle da su stvorili bilo kakav novac nego su jednostavno odobrili kredit. Bankari se obično začude kada im kažete da privatne banke "kreiraju novac". Sa njihove tačke gledišta oni su odobrili kredit, a samo je sa tačke gledišta čitave ekonomije, u makro smislu, ukupna novčana masa porasla. Erste od svega toga ima kamatu i provizije; ona nije mogla jednostavno stvoriti novac za sebe. Stvorila je kredit za korisnika -- ali kad se taj kredit pretvori u depozit (a svaki kredit se nekim delom, pre ili kasnije, pretvori u nečiji depozit), onda je novčana masa veća. 

Šta su onda autori iz papira Banke Engleske hteli da kažu? Pre svega da objasne da je bankarska praksa malo drugačija od udžbeničke teorije o ovoj temi. U udžbenicima obično bude prikazan proces po kojem Pera stavi depozit u Erste; Erste novac iz tog depozita odobri Miki; Mika ga stavi u Intesu, čime se kreira dodatni depozit, čiji jedan deo Intesa onda dodeli Lazi, koji ga onda deponuje u Sberbanku, itd. Tako se depoziti u različitim bankama "multiplikuju" i novčana masa, zbir svih depozita, raste. 

Papir Banke Engleske nema problem sa time ali kaže da se to obično obavlja u sklopu iste banke. Naime, u praksi Erste ne čeka bukvalno da neko prvo dođe i preda im svoj depozit. Erste vama može jednostavno dodeliti kredit -- i ako ste vi istovremeno njen korisnik i deponent, što je vrlo često slučaj, onda taj kredit istovremeno postaje vaš depozit u samom Ersteu (umesto da, kao u prethodnom primeru, završi u Intesi). Erste piše u aktivi da joj dugujete 100 dinara, a u pasivi piše da je vaš depozit porastao za 100 dinara. Suštinski, proces je isti, samo što se ovaj put to dešava u okviru iste banke. Depoziti ne moraju da putuju, multiplikacija može da postoji i u okviru iste banke. 

Ako gledate sa makro plana, onda kažete da je Erste "ni iz čega" stvorio novac, jer je dodao novac na računima sopstvenih deponenata. Pokretom miša, službenik banke rekao je da sada u bilansu imaju više depozita nego ranije (i više kredita, za isti iznos). Graeber i Katić su izgleda zapanjeni ovim - ali proces je suštinski isti kao i međubankarska kreditna multiplikacija. Da, u udžbenicima se obično prikazuje međubankarska (i već odavno mnogi imaju pribedbi na takav pristup), ali razlike nema i nikada je nije bilo. 

Šta je granica ovome? Može li onda svaka banka kreirati beskonačno mnogo ovakvih kredita? Ne može, jer se one u tome takmiče i na prvom mestu im treba da im kredite neko i traži. Otuda onolike reklame i takmičenje u uslovima kredita. Drugo, to mogu da rade samo srazmerno svojoj veličini jer odnos kredita i depozita ne može da bude 1:1. Za svaki dinar kredita koji odobre, treba im više od jednog dinara depozita (zbog obavezne rezerve, ali i zbog sopstvene likvidnosti jer moraju imati dovoljno novca za svakog deponenta koji hoće da povuče, uklučujući i one deponente kojima je odobrila kredit). Treće, tu je kapitalna adekvatnost. I ima još. To njihovo "štampanje para" nije ni izbliza tako proizvoljno.  

Stvaraju li, onda, privatne banke novac? Da, pod uslovom da razumemo šta to ustvari znači. 

Sa svoje tačke gledišta one samo odobravaju kredite, ali stvaraju novac u makroekonomskom smislu, definisan kao zbir svih depozita. 

Novac koji tako stvaraju ne stvaraju za sebe i ne prisvajaju. Banka odobrava kredite, koji se onda pretvaraju u depozite kod nje same ili kod drugih banaka, bez razlike. Količinu kredita (i depozita) koju mogu stvoriti ograničavaju mnoge stvari. 

Da li je ovaj proces inflatoran? Ne. Inflaciju može stvoriti jedino centralna banka. Inflacija nastaje ne zbog mnogo novca u opticaju nego povećanjem novca u opticaju. Privatne banke odobre koliko god kredita bezbedno mogu i onda to drže na svom mogućem maksimumu - one su svoj kreditni novac u svakom trenutku već kreirale i nemaju prostora za dalja povećanja. Obim kredita mogu povećati jedino ako imaju dodatni sveži priliv novca odnekud. To individualno može biti i priliv/odliv od jednih do drugih, ali jedini mogući izvor neto priliva za sve banke istovremeno je centralna banka (računajući da je spoljni devizni priliv takođe pod kontrolom monetarne politike).