Miša Brkić o grčkoj krizi

Lep autorski članak koji vredi pročitati. Još povrh svega naziva stvari pravim imenom.

Neshvatljiva anamolija

Prolaze već meseci kako narod Sirije želi da vidi leđa Bašaru el-Asadu, isti upotrebljava na veliko vojsku i vatreno oružje prema demonstrantima, a komentari u Srbiji su mlaki. To je velika nepravda, posebno ako se ima u vidu popularnost pukovnika Gadafija, Ahmadinedžada i iranske demokratije, kao i nama uvek prijateljskih egzotičnih parija različitih tipova. Stoga smatram da je neophodno da naši spoljnopolitički analitičari malo porade na prezentovanju lepote Bašarovog režima. Osim par kratkih novinskih epizoda u kome je narod u Siriji srećan, siromašan i naravno čuo za Srbiju, sve je to tanko i neuverljivo.

El-Asadi takođe otelovljuju iste vrednosti koje promovišu već navedeni likovi kao što su dolazak na vlast iz šume (ili nekog sličnog habitata), povremeno demokratsko ubijanje većih grupa sopstvenih građana, kao i torture na malo, vladavinu sile i povremeno loše odnose sa SAD. Takođe imaju i nešto nafte koju naravno hoće da im otmu SAD. Čak su i rešili problem "Posle el-Asada, el-Asad" na elegantan način.

Stoga još jednom upućujem apel da ako nije moguće da naši vrhunski izveštavači sa terena u prijateljskoj VSNLADŽ ponude slične izveštaje iz Sirije da se nađe neko ko bi u najmanju ruku donosio barem upola patriotiske vesti iz Sirije.

Kris Novoselić

Postavio sam juče sliku "najpoznatijeg hrvatskog libertarijanca" i pitao o kome se radi.  Možda ova slika više pomogne.

Kao što su dva komentatora već nagovestila, radi se o bivšem basisti i jednom od osnivača Nirvane, Krisu Novoseliću. Ako ga niste prepoznali, nije ni čudo, prošlo je 17 godina od kako Nirvana ne postoji, a 20 godina od kada je izašao album "Nevermind".

Možda je fraza "hrvatski libertarijanac" malo prejaka. Čovek je Amerikanac (hrvatskog porekla), a i veza sa libertarijanizmom je relativno slaba - govorio je na nekim libertarijanskim konvencijama i podržao Rona Paula na izborima za predsednika 2008. godine. Inače je Demokrata.

Očigledno se radi o izuzetno zanimljivoj ličnosti. Nakon raspada Nirvane, promenio je nekoliko bendova, postao politički bloger (a nedavno i prestao da piše jer je upisao koledž), malo je falilo da se kandiduje za zamenika guvernera države Vašington, a radi i kao aktivista po pitanju demokratizacije pri organizaciji Fair Vote. Koliko sam mogao da vidim, jedna od glavnih stvari za koju se zalažu je prelazak na proporcionalni sistem glasanja koji bi razbio duopol Demokrata i Republikanaca, kao i za ukidanje elektora i prelazak na direktne izbore za predsednika SAD. Evo kako, u jednom od postova na svom blogu, objašnjava ove stavove:

I mean, people want this supposed change but they still vote for one of the entrenched parties in Washington DC?

This reminds me of being a 16-year-old living in Yugoslavia. There were only two television channels available--both controlled by the state. Now don't get me wrong, my adolescent mind thought the broadcast of the unedited version of Last Tango in Paris was great, but there were nights when the choice was between two bad programs. That meant it was time to pick up a book or listen to my new Bijelo Dugme cassette.

Bankrot Grčke

Grčka, sa druge strane, jeste bankrotirala. Najnoviji EU dogovor od sinoć po prvi put podrazumeva ne samo pomoć ostalih članica i MMF-a, nego i odricanje privatnog sektora od dela duga.

Zemlja bankrotira na spoljni dug kada odluči da više ne vraća taj dug u celosti. Bankrot nikada ne znači obustavu celog duga, nego njegovo restrukturiranje. Umesto da vratite ceo dug, vi sa kreditorima sklopite dogovor da vratite na primer 70%, uz promenjene ročnosti i kamate. To se zove bankrot.

Grčki dogovor podrazumeva upravo to, ali sa jednom dodatnom opcijom koja omogućava da se to ne zove bankrot. Naime, bankama je ponuđeno da izaberu jednu od 4 opcije. Prva opcija je da ne urade ništa i nastave da drže svoj grčki dug kao i do sada.

Ostale 3 opcije daju upravo ono što se u slučaju bankrota radi -- menjaju iznose, kamate i ročnosti duga (možete izabrati manji iznos ali bržu otplatu i kamatu i slično). Takođe, ako izaberete jednu od ove tri, cela EU postaje garantor vašeg duga.

Očigledan cilj dogovora je bio da banke ne izaberu prvu, nego jednu od tri preostale opcije. To je onda ravno bankrotu, ali zbog samog postojanja prve opcije kaže se da banke nisu bile prinuđene da bilo šta urade, što znači da se to ne može zvati bankrotom. Formalno, Grčka nije obustavila dug, nego je zajedno sa EU ponudila druge opcije i banke su umesto rizika izabrale te druge opcije.

Sadašnja neto vrednost tri opcije je svim sigurno veća od vrednosti prve, od sadašnje cene grčkog duga, tako da će malo ko propustiti da konvertuje dug. Suštinski, to je bankrot Grčke.

Bankrot Politike

Svakog jutra pogledam srpske vesti i vidim da se Americi sprema apokaliptični bankrot. Već nekoliko dana Politika piše, a B92 prenosi naslove da se "Nad SAD nadvila senka bankrota", da se "Vol Strit sprema za najgore" i da "Amerika može završiti kao Zambija".

Amerika je najbogatija, Zambija jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu. Bankrotom država prestaje da plaća dug, ali zemlja ne osiromašuje. Naprotiv, bankrot zemlje je odličan način da se otarasite dugova i političari ga koriste da bi podigli, a ne spustili životni standard stanovništva.

Ali to i nema nikakve veze, jer kao što smo rekli, u Americi se uopšte ne radi o ekonomskom bankrotu. Radi se o domaćoj političkoj nesuglasici, da li se treba dalje zadužiti ili ne. U slučaju da Amerika odluči da se još zaduži, i dalje će plaćati najmanju kamatnu stopu na svetu. Banke obično ne daju novac nekome ko je pred bankrotom, bilo da se radi o pojedincu, firmi ili zemlji, a ako i odluče da mu daju, onda taj rizik debelo naplate visokom kamatom. Na američke obveznice trenutno se plaća kamata koja je jako blizu nuli.

Politika kaže i da se "Vol Strit sprema za najgore", ali to se po ponašanju Vol Strita ne vidi. Cene američkih obveznica i dalje nisu pale, odnosno njihovi prinosi, koji odražavaju rizik nevraćanja duga nisu porasli. Prinosi koji su na SAD obveznice i dalje ispod 1%, su u slučaju evropskih zemalja kojima preti bankrot redovno iznad 10%, kod Irske su bili preko 20%, kod Grčke 35%.

Osiguranje američkog duga, credit default swaps, takođe se prodaje po niskim cenama. Osiguranje SAD duga je i danas jeftinije od britanskg ili nemačkog, koje se smatraju sigurnim i solventnim evropskim zemljama, a da ne govorimo o španskom, irskom ili grčkom.

Tržište dakle nedvosmisleno govori da nema spremanja za najgore, niti čak vanredne zabrinutosti. Poenta je da, čak i ako politički dogovor ne uspe, vlasnici duga nisu toliko zainteresovani za sledeću kamatu (koju će im tehnički bankrot možda uskratiti), koliko za dugoročnu sigurnost duga. A koliko god da se SAD poslednjih godina bespotrebno zadužila, ta sigurnost se još uvek ne dovodi u pitanje.

Ali najviše me u domaćim vestima zbunio deo o rejting agencijama - Politika piše da je Moody's rekao "da bi rejting SAD mogao biti srozan sa AAA na B+". Pošto to nisam video po stranim vestima, pomislio sam da sam nešto važno propustio ili da se možda noćas nešto strašno dogodilo. Snižavanje američkog rejtinga na B bi stvarno gurnulo ceo svet u haos, iz regulatornh razloga. Svi koji drže američke obveznice morali bi ih prodati da bi zadovoljili regulatorna pravila udela prvoklasnih obveznica, a kad svi u isto vreme prodaju isti aset, kupca je teško naći, što onda dalje obezvređuje ove obveznice i gura sve u bankrot mnogo gori od onih iz 2008. Osim toga, ko još snižava rejting zemlji koju tržište (vidi iznad) i dalje smatra najsigurnijom na svetu? Naravno, to uopšte nije slučaj. Prava vest glasi da su iz rejting agencija rekli da će, ako SAD propusti da plati dolazeću kamatu na neke obveznice, spustiti rejting tih obveznica. To je velika razlika, jer kao prvo, tehnički bankrot, ako se dogodi, samo znači da se moraju izabrati prioriteti, između recimo plaćanja vojske i kamata. A drugo, ako se i izabere da se ne plate kamate, to ne znači gubitak rejtinga zemlje, nego rejtinga tih određenih obveznica, što je mnogo manji problem.

Svejedno, izveštavanje Politike je užasno pristrasno i potpuno u neskladu i sa tržišnim signalima i sa vestima iz sveta. Mnogo bi bolje bilo da samo prepisuju vesti iz svetskih medija nego što šalju svoje dopisnike da bi onda plasirali maliciozne dezinformacije.