Ili jesi ili nisi

Bojan Krišto, direktor aerodroma, je u pravu kada traži da JAT plaća punu cenu aerodromskih usluga kao što je Marko već objasnio. To je tržišni potez i pretpostavljam da bi se zalagao za naplatu pune cene usluga čak i da Srbija nije potpisnik pomenute konvencije kao što bi radio svaki odgovorni direktor jednog preduzeća.

Međutim, izgleda da se poziva na tržište samo kada to ide na ruku instituciji koju vodi. Pre neki dan je Novostima rekao kako smatra da bi država i lokalne samouprave trebalo da subvencionišu lokalne aerodrome. Naš je interes da ispitamo mogućnost ulaganja u te aerodrome u Kraljevu i Užicu. Oni ne mogu biti profitabilni, ali smatram da bi država i lokalne samouprave trebalo da investiraju u te objekte, kako bi se i u tim regionima razvila privreda, turizam, transport voća i povrća u EU.

Bojan Krišto bi trebalo da se odluči da li su subvencije generalno dobre ili loše i onda da se principijelno drži tog stava, a ne da koristi tržišne ili intervencionističke argumente u zavisnosti od interesa preduzeća koje vodi. Bojim se da njegovi tržišni argumenti gube na kredibilitetu ukoliko ih koristi po potrebi.

Hajek na Katalaksiji

Hajekov intervju Reason magazinu iz 1977 možete čitati na Katalaksiji. Intervju na jezgrovit način sažima mnoge glavne Hajekove poente, od monetarne politike, preko zaposlenosti, socijalne pravde, metodoloških pitanja. Meni se posebno dopao sledeći fragment o čikaškoj školi:

"Fridman je arhi-pozitivista koji veruje da ništa ne sme ući u naučni argument osim onoga što je empirijski dokazano. Moj argument je da pošto mi znamo toliko mnogo detalja o ekonomiji, naš zadatak je da povežemo naše znanje u uređenu celinu. Skoro da nam ne treba ni jedna nova informacija. Naš veliki problem je da preradimo ono što već znamo. Mi ne postajemo mnogo pametniji zahvaljujući statističkim informacijama osim u dobijanju informacija o posebnoj trenutnoj situaciji. Ali u teoriji, mislim da nas statističke studije ne vode nikuda."

Javna preduzeća

Javna je tajna da beogradski aerodrom već godinama subvencioniše JAT tako što im odobrava popuste od 50-70% u odnosu na cene koje naplaćuje ostalim aviokompanijama. Praksa naplaćivanja niže cene domaćoj kompaniji je zabranjena konvencijama Međunarodne organizacije za civilnu avijaciju, a tu konvenciju je potpisala i Srbija. Naravno, ostalim aviokompanijama koje lete za Beograd je bilo veoma teško da dokažu da beogradski aerodrom naplaćuje različite cene i da subvencioniše JAT, tako da se ništa nije dešavalo.

Ali, ne više. Direktor JAT-a je izašao u javnost sa pričom da beogradski aerodrom više neće da im odobrava popust. Time je izložio aerodrom riziku da ga tuže ostale aviokompanije koje lete iz Beograda.

Ako je direktoru JAT-a bitno da smanji troškove, predlažem da za početak zatvori predstavništva u Njujorku, Torontu, Sidneju i Melburnu, budući da tamo JAT ne leti već više od 15 godina. Koliko može da košta zakup apartmana na Madison aveniji?