Limitiranje cena

Limitiranje maksimalne cene (npr. hleb od tri dinara) svakako predstavlja lošu ekonomsku politiku jer limitira zaradu ili, još gore, proizvodi gubitke. Sa druge strane propisivanje minimalne cene takođe može biti štetno iz istih razloga. Vlasnik benzinske pumpe u Viskonsinu je upozoren da mora da podigne cene do propisanog minimuma inače će biti tužen. U ovom slučaju, država ograničava zaradu ovom preduzetniku koji će zbog povećanja cene verovatno izgubiti određeni broj mušterija.

Država treba da se mane limitiranja cena i da ih ostavi da se slobodno formiraju na tržištu.

Monterani nacionalizam

Ben Steil u odličnom članku u Foreign Affiars magazinu piše "Nacionalne valute i globalna tržišta jednostavno nisu dobra kombinacija. Izvor su monetarnih kriza, političke nestabilnosti i štetnog protekcionizma." Izabrati nacionalnu valutu u umesto globalne (dolar, evro ili neke nove internacionalne valute) je "kao voziti Hyundai sa ručnim menjačem umesto Lexus sa automatskim. Prvi daje bolju kontrolu ali po ceni lošijih performansi pod bilo kojim uslovima."

Na Tržišnom rešenju je već pisano o prednostima prelaska sa dinara na evro. Jedini razlog kojeg mogu da se setim zašto ne treba zameniti dinar evrom je što u tom slučaju danas jako popularni Mlađan Kovačević ne bi mogao da se pravi pametan.

Ko li daje nazive propisima

Vlada Srbije je na današnjoj sednici donela "Uredbu o izmeni Uredbe o prestanku važenja Uredbe o obaveznoj proizvodnji određenih proizvoda i pružanju usluga i o uslovima davanja na privremeno korišćenje sredstava preduzeća".

Ako je prva Uredba propisivala obaveznu proizvodnju određenih proizvoda onda je ona verovatno bila loša. To znači da je druga Uredba, koja je ukidala prvu verovatno bila dobra, a da je ova treća, koja menja drugu, verovatno loša.

Ekonomska nepismenost

Merkantilističke ideje koje je u prethodnom postu Slaviša kritikovao su veoma žive u srpskoj političkoj, intelektualnoj, ali nažalost i u naučnoj eliti i to je ono što je tužno. Ni u ostalim državama političari i intelektualna elita ne shvataju spoljnu trgovinu, ali barem postoje ekonomisti koji se tome suprotstavljaju. Verujem da preko 90% srpskih ekonomista suštinski ne poznaje elementarnu mikroekonomiju i to zašto je, kada dvoje ljudi slobodno trguju, bolje i jednom i drugom.

Ekonomski argumenti koji se tu spominju su obično od pre 18. veka. Adam Smit, osnivač ekonomije kao nauke, je još tada pokazao zašto je slobodna trgovina optimalno rešenje. Od tada su mnogi ekonomisti pokušavali da ospore njegove nalaze, ali nisu uspeli. Ako oko ičega postoji konsenzus među savremenim ekonomistima, onda je to da su restrikcije spoljne trgovine loša stvar.

Kovačevićevi komentari su, što se ekonomije tiče, na nivou fizike pre Njutna i biologije pre Darvina - nemaju blage veze sa bilo kakvom naukom. To što je on profesor samo govori o stanju na Beogradskom univerzitetu.

Jatovo novo odelo

Blic piše da JAT planira da prodaje karte i po neverovatnoj ceni od samo 25 evra. Kažu, doduše skuplje je sa taksama. U takse računaju i troškove prodaje karte od 30 evra. Takse za topli obrok i novogodišnje paketiće deci zaposlenih nisam video ali moguće da postoje.

U svakom slučaju, novi JAT, sa svim taksama, će naplaćivati karte od 200 - 300 evra. Koliko i do sada. Da li grešim ili se JAT ovim novim program i zvanično proglasio prvom low cost kompanijom?

Deficit fobija

Profesor Mlađen Kovačević se vidno uznemirio jer spoljnotrgovinski deficit nastavlja da raste. Neću da pišem državnim medijima, ali bih jako voleo da čujem njegov odgovor na jedno pitanje: ako se spoljnotrgovinski deficit odmah ne smanji, dogodiće se šta?

Najbliže što Kovačević kaže o tim opakim posledicama je ovo:
Надајмо се да ће нова влада, за разлику од претходне две, схватити сву озбиљност врло високог дефицита текућих трансакција са иностранством (и огромног спољног дуга) и да ће, што пре, предузети адекватне мере како цела прича не би имала тужан крај.

Nešto strašno će se dogoditi, ali profesor neće da nam kaže šta. Pad dinara? Odlično, jer on i inače kaže da je dinar precenjen. Bankrot? Teško, jer devizne rezerve od 2001. nisu prestajale da rastu i pored tih deficita i sada su na ogromnih 360% novčane mase. Šta se to može dogoditi? Zašto je spoljnotrgovinski deficit opasan?

I još nešto -- ako se nešto sprema Srbiji, šta onda treba da kaže Amerika? Ova zemlja je još od vremena prvih doseljenika gotovo svake pojedinačne godine imala spoljnotrgovinski deficit. Posle 400 godina deficita mora da im se sprema nešto strašno?

Ili će možda biti da je spoljnotrgovinski bilans ustvari potpuno irelevantan. Spoljnotrgovinski bilans radi na principu "koliko para toliko i muzike". Građani Srbije imaju veliki priliv deviza po raznim osnovama i deo toga normalno troše na uvoznu robu, jer tako hoće. Neki ne troše nego štede. Ali kada statističari to saberu, ispada da svi mi zajedno imamo deficit sa inostranstvom. Pa šta? Kada prestane priliv, prestaće i deficit. Priliv deviza je uzrok, deficit je posledica. Pošto će ove godine strane investicije verovatno biti manje, predviđam manji priliv i manji deficit na kraju godine. Ali to neće biti dobitak za Srbiju. To će samo značiti da su građani manje kupovali.

Ovo je jasno kao dan. Adam Smith je još 1776. pisao da nema veće budalaštine od cele te ideje trgovinskog bilansa, ali ipak ni danas mnogim ekonomistima to zbog nečega nije jasno. Što ne bi bilo strašno da one adekvatne mere za sprečavanje deficita koje Kovačević u gornjem citatu predlaže nisu uvozne restrikcije i još više carine.