Digla se prilična frka oko novih "Tehničkih uslova" koje je doneo RATEL, a kojima se, između ostalog, nalaže internet provajderima da omoguće državnim organima monitoring internet saobraćaja, presretanje elektronske pošte sa atačmentima, čak i presretanje VOIP saobraćaja.
O aspektu zaštite privatnosti, piše Tibor Jona. Tu moram nešto da prokomentarišem - ne treba kriviti RATEL. Svi bitni elementi ovih Uslova se nalaze u Zakonu o telekomunikacijama (član 55.), kojim je zaista predviđeno da internet provajderi, o svom trošku, moraju da obezbede uslove državnim organima za "monitoring saobraćaja". Kao i mnogo puta do sada, Zakon je retko ko čitao, a ljudi se bune tek kada zakon počne da se primenjuje. A zakon je, podsećanja radi, donet još 24. aprila 2003. godine.
Pitanje je da li je RATEL mogao da, u skladu sa ovim zakonom, drugačije formuliše same Uslove. Meni se čini da nije. Tiboru i mnogim ljudima smeta to što će BIA moći da kada god hoće "prisluškuje Internet" i da te informacije prodaje. Toga je i mene naravno strah, ali ja mislim da RATEL nije ni mogao da svojim Uslovima definiše pod kojim uslovima će BIA da vrši prisluškivanje. Time RATEL prosto ne može da se bavi.
Dobro, koga onda kriviti? Ne znam, možda onoga ko je tada, kao nadležni ministar za telekomunikacije, koordinirao rad na izradi Zakona o telekomunikacijama.
PS. Da li možete da poverujete da i dalje postoji sajt Saveznog ministarstva za telekomunikacije, koje je ukinuto pre više od 5 godina?