Kada su UN sastavljale prvu Međunarodnu konvenciju o građanskim i političkim pravima 1947. godine, prvi nacrt je sadržao zabranu eksplicitnog pozivanja na nasilje. Francuska, Sovjetski Savez i Poljska predložile su da se tome doda i zabrana govora mržnje. Većina zapadnih demokratija, kao UK, Švedska, Australija i Danska protivila se ubacivanju ovog ograničenja slobode govora, a Eleonor Ruzvelt (ne preveliki liberal) je klauzulu nazvala "izuzetno opasnom". Ali većina u UN nije imala razumevanja za njihove argumente. Predstavnik Saudijske Arabije je procenio da je zapadnjačka "vera u inteligenciju ljudi malo preterana". Tako je zabranu govora mržnje u međunarodno pravo uveo skup totalitarnih komunističkih zemalja i diktatura trećeg sveta.
Pola veka kasnije, cenzuru "govora mržnje" i dalje promovišu oni koji, kao nekada predstavnik Saudijske Arabije misle da su prosvećeniji od ostalih -- samo što oni sada sebe nazivaju liberalima.