Socijalistička vlast - prijatelj radnika

Vest iz Venecuele:

Ruben Gonzales je osuđen u ponedeljak na kaznu zatvora od 7 i po godina zbog organizovanja štrajka koji je privremeno paralisao venecuelansku državnu kompaniju koja se bavi rudarstvom.

Marino Alvarado, koji predvodi nevladinu organizaciju Provea, je rekao da je ovo "tipičan slučaj" suđenja onima koji organizuju radničke proteste. On i drugi aktivisti su protestvovali protiv kažnjavanja ispred zgrade tužilaštva u Karakasu, uz parole "Protestvovanje nije krivično delo, to je pravo."

Alvarado je izjavio da po podacima Provee još oko 2.500 ljudi čeka suđenje zbog učešća u protestima u Venecueli, uključujući i 125 sindikalaca. 

Gadafi i Srbija

Jedna od depresivnijih stvari ovih dana u Srbiji su komentari na vesti o Gadafiju. Ne znam u koliko zemalja u svetu je javno mjenje prema Gadafiju pozitivno, ali Srbija je bez sumnje jedna od retkih.

Ovo nije prvi put, komentari čitalaca su bili slični i na veoma jasnu vest, sa slikama, da je Gadafi počeo da bombarduje svoj narod. Sada se ne veruje ni izveštajima banaka iz Amerike ili Švajcarske, jer one navodno fabrikuju laži o Gadafijevom bogatsvu, da bi američka zavera uspela.

Tu ima više elemenata. Jedan je da ćemo braniti i crnog đavola, ako je on protiv Zapada, glavnog civilizacijskog neprijatelja Srbije. Drugi je neinformisanost koja ne sprečava ljude da budu stručnjaci za Libiju -- neinformisanost kombinovana sa sklonošću teorijama zavere, po kojima Amerika nekako materijalno profitira od rušenja Gadafija (ne znamo tačno kako ali nešto u vezi s naftom) pa je zato orkestrirala pobunu naroda (jer kao što svako zna, to je lako i CIA je veoma uspešna u tome).

I treće je zapanjujuće odsustvo moralnih skrupula. Neki se ne libe da kažu da Srbija treba da podrži Gadafija iz materijalnih razloga. Meni je jedan od prvih utisaka kad sam otišao u Ameriku bila sveprisutnost moralnog diskursa u debatama -- sama upotreba reči ispravno i pogrešno, right and wrong, za razne stvari i postupke. Ako gledate bilo kakvu političku emisiju, komentatori, voditelji, gosti ili obični ljudi koje pitaju na ulici, mišljenje pre svega stave u kontekst moralne ispravnosti i često se čuje da je nešto jednostavno ispravno ili neispravno. Sama reč wrong kada se govori o postupcima ima moralni prizvuk, toliko je taj diskurs prisutan. Ako bi neko rekao da je dobro sa tačke američkog materijalnog interesa što neki diktator ubija svoje ljude, bio bi razapet na krst u javnosti. U komentarima bilo novinara bilo čitalaca u Srbiji, uz časne izuzetke, gotovo da je suprotno. Javljaju se stručnjaci sa računicom naših materijalnih interesa u Libiji, a svako ko bi izašao da kaže da je jednostavno pogrešno ubijati svoje ljude i da je najvažnije od svega to sprečiti, ispao bi slab i naivan.