Novim Kodeskom ponašanja emitera (pre svega tačkama 2.2, 2.3 i 2.8) je predviđeno da mediji pri izveštavanju moraju da budu objektivni, nepristrasni, a moraju i da poštuju "pravilo druge strane", što otprilike znači da moraju da obezbede da se čuje i druga strana.
Slično pravilo je postojalo i u Americi u periodu od 1947. do 1987. godine, pod nazivom fairness doctrine. Suština fairness doktrine je bila da javnost preko istog medija mora da može da čuje obe strane priče. Na prvi pogled deluje jasno i opravdano. Međutim, 1987. godine je FCC (Federal Communications Commission) stavio van snage fairness doktrinu. Zašto?
Argumentacija je bila da na tržištu postoji dovoljno različitih medija da svako ko želi može da čuje i drugu stranu priče, tako da nije nužno da se balans postiže na nivou svakog pojedinačnog medija. Ja mislim da je slična situacija i danas u Srbiji i da uopšte nema potrebe za ovim tačkama u Kodeksu. Kao verovatno ni za Kodeksom uopšte.
Skrećem pažnju na izrazito bahato saopštenje RRA od pre mesec dana, kojim se novinari čak optužuju za anarhizam.
No comments:
Post a Comment