Vladimir Gligorov, jedan od retkih nesumnjivih naših liberalnih ekonomista, piše o ovoj temi na LDP blogu. Zanimljiv tekst, u najvećoj meri. Uostalom, ništa drugo nisam ni očekivao od njega. Međutim, postoje dve ključne stvari u kojima se ne slažem sa njim, a verujem ni većina ostalih blogera na TR-u, ali bih svakako voleo da čujem i njihovo mišljenje.
Prvo, njegova osnovna teza iz koje izvodi sve dalje teze, je da liberali zastupaju ideju "savršenog tržišta" i da, samim tim, moraju biti protiv krupnih kapitalista. To, prosto, nije tačno. Liberali zastupaju ideju "slobodnog tržišta", što se veoma razlikuje od "savršenog tržišta".
Savršeno tržište (kao i monopol, oligopol ili monopolistička konkurencija, uostalom) je samo teorijski model koji olakšava sagledavanje realne situacije, koja je skoro uvek "negde između" teorijskih modela. Pravi liberal nema ništa protiv toga što u određenoj grani postoje samo dva ili čak jedan proizvođač, ako je ulazak novih konkurenata slobodan. Recimo, skoro nijedan liberal nije smatrao da je proces protiv Microsofta opravdan, zato što nikome nije zabranjeno da napravi svoj operativni sistem i da ga ponudi tržištu. Kažem "skoro", jer postoji i među liberalima dilema (koja se pre svega ogleda u sukobu dve liberalne ekonomske škole - čikaške i austrijske) šta se tačno treba smatrati "barijerama ulasku" - da li u to treba uvrstiti samo formalno-pravne barijere (koje može da uvede isključivo država), ili i ekonomske barijere, poput transportnih troškova ili situacije prirodnog monopola, na primer. Ja sam tu bliži čikaškoj poziciji, a čini mi se da su Lazar, Ivan i Slaviša bliži austrijskoj poziciji. Ali ćemo se lako složiti da, čak ni po čikaškoj definiciji, maloprodaja nije jedna od privrednih grana u kojima je opasnost od monopola velika.
Ideološki problem u koji je LDP upao je to što su u sukobu između biznisa i vlasti stali na stranu vlasti (Komisije za zaštitu konkurencije). Sada Gligorov to opravdava tako što kaže da pravi liberali ideološki podržavaju napore države u borbi protiv krupnih kapitalista. To, prosto, nije tačno. Liberali zaista ne vole monopole, ali pre svega državno garantovane monopole i one monopole koje država održava uvođenjem barijera novim ulascima na tržište. Insistiranje na tome da se država razračuna sa krupnim kapitalistima nije liberalna ideologija, pa makar i liberal poput Vlade Gligorova tvrdio suprotno. To ne znači da nema dobrih argumenata da se država razračuna sa Deltom, nego znači da ti argumenti sasvim sigurno nisu liberalni.
Liberali, sa druge strane, takođe nisu ni zastupnici krupnog kapitala. Kada bi Mišković bio vlasnik EPS-a ili NIS-a u ovakvom regulatornom okviru, bilo bi, po mom mišljenju, sasvim u skladu sa liberalnom ideologijom tražiti od države da se "razračuna" sa njim.
Drugo, Gligorov kaže da je ograničavanje slobode govora potpuno u skladu sa "neoliberalnim konstitucionalizmom", što, po meni, takođe nije tačno. Sloboda govora jeste ograničena u skoro svim zemlja sveta. Ali, to nije dokaz za njegovu tvrdnju. Pravi "neoliberalni konstitucionalizam" smatra da se ustavom treba ograničiti vlast, a ne slobode ljudi. Verovatno je tom idealu najbliži američki Ustav (Prvi amandman), kojim se državi zabranjuje da na bilo koji način ograničava slobodu govora i štampe:
"Congress shall make no law respecting an establishment of religion, or prohibiting the free exercise thereof; or abridging the freedom of speech, or of the press; or the right of the people peaceably to assemble, and to petition the government for a redress of grievances."
