Efekat posedovanja znači da su ljudi skloni da nešto što imaju vrednuju više nego što bi bili spremni da za njega plate. Svoj bicikl bih prodao za 30 evra, ali da mi neko ponudi isti takav ne bih dao više od 20.
To je slučaj sa Kosovom. To je zemlja sa 95% Albanaca i 5% Srba i ostalih manjina. Da Kosovo nije ili da nikad nije bilo u Srbiji, Srbima ne bi palo na pamet da nekako pokušaju da ga pridobiju. Šta će im komad zemlje sa neprijateljski raspoloženim stanovništvom? Ako već imaju nacionalne ideje, mnogo više smisla bi imalo da se usmere na Republiku Srpsku.
Ali pošto je Kosovo bilo i nominalno još uvek pripada Srbiji, Srbi ili barem političari među njima su ubeđeni da im ono nešto vredi.
Iluzija je prepoznatljiva po tome što se ne čuje ni jedan praktičan argument za ostanak Kosova u Srbiji, nego se sve svodi na neke principe, uvek je bilo srpsko, nema prekrajanja granica, presedan itd.
