Pages

27 September 2007

Da ne znam da je besplatno, zakleo bih se da je skupo

Iako sam pre neki dan napisao da ponekad možda i postoje besplatni ručkovi, ovo definitivno nije jedan od njih.

Ako sam dobro shvatio, poslanica DS Gordana Čomić je predložila da država treba da obezbedi knjige za svu decu u osnovnim i srednjim školama u Srbiji, što je ministar prosvete "podržao". Argumentacija je da obrazovanje nije potrošnja nego investicija, a procene su da bi besplatne knjige koštale 42 miliona evra.

Argumentacija nije dobra. Postoje mnoge stvari koje se smatraju investicijom, pa ih država ipak ne finansira i čak ih oporezuje. Na primer zidanje kuće, ili kupovina automobila, ili kopanje bunara. Pretpostavljam da je pravi razlog potreba da se pomogne siromašnima, onima kojima jeste problem da izdvoje 4 hiljade dinara za komplet knjiga (zanemariću činjenicu da mnogi, kao ja u moje vreme, mogu da koriste knjige od prethodne generacije).

Nemam ništa protiv pomaganja siromašnima, a naročito siromašnoj deci. Ali, zašto bi država plaćala knjige i onima koji to mogu sebi da priušte? Podsećanja radi, po zvaničnim podacima, u Srbiji ima 8,8% siromašnih.

Ako je gospođa Čomić u pravu, zašto nam država onda ne bi besplatno davala i cipele, na primer, i one su neophodne. A tek jakna, farmerke, hrana, pa kompjuter, nameštaj, veš mašina... Kad bolje razmislim, najbolje bi bilo da svi radimo koliko možemo, a da nam država da onoliko koliko nam treba. Zvuči baš lepo! A i besplatno!

Ko šta zna i zašto uopšte mora da zna

Izgleda da indijska firma "Embassy Group" hoće da pravi tehnološki park u Inđiji. Lepa vest, mada me naravno nervira činjenica da će Ministarstvo privrede platiti za opremanje infrastrukturom (opština Inđija će im besplatno dati zemljište, ali neka o tome brinu Inđijci). Sa druge strane, pare se troše i na veće gluposti, tako da mi ne smeta previše.

Međutim, uvređeno se javila ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo sa primedbom da nju niko nije konsultovao i izrazila je bojazan da ovaj projekat može da nanese štetu domaćoj IT industriji. Takođe, rekla je da njoj projekat nije baš jasan. Onda je Ješić (gradonačelnik Inđije i, ako sam dobro video pre neko veče na TV-u, savetnik potpredsednika Vlade) izjavio da ministarka zna za taj projekat. Par stvari je zanimljivo.

Prvo, zašto bi ona uopšte morala da zna za tako nešto? Da je sreće, ni Dinkić ni Ješić ne bi za to znali, niti bi iko išta morao njih da pita. Drugo, zašto njoj to mora da bude jasno? Ako su se Indusi prešli i uložili u nešto što nema logike, sami će platiti cenu. Treće, naravno da će ta investicija "naneti štetu domaćoj IT industriji", to je i poenta. Isto kao što bi izgradnja nove fabrike automobila, nove čeličane, ili novog hipermarketa nanela štetu Zastavi, US Steelu, odnosno Delti. Ali, mene ne zanima šta će biti sa IT industrijom, mene zanima kako će proći korisnici IT usluga. A od pojačane konkurencije oni samo mogu da imaju koristi. Isto kao i svi koji sada rade ili žele da rade u IT-u.

Možda na kraju od celog posla i ne bude ništa. Naročito ako se još neki ministar nađe uvređen jer ga niko ništa nije pitao.