Srpska politička misao i globalizacija

Za prosečnog posmatrača prilika na našoj političkoj i intelektualnoj sceni "Srpska politička misao" verovatno ne znači mnogo, osim što možda asocira na Novu srpsku političku misao. Da, asocijacija definitivno ima smisla, ali ne (samo) zbog imena, već pre svega stoga što je reč o časopisu Instituta za političke studije iz Beograda od koga su se ovi iz NSPM pre desetak godina "otcepili" i formirali sopstveni časopis. "Stara" srpska politička misao inače važi za sps-ovsko glasilo (u čemu se sada i ne razlikuju previše od "disidenata").

No, iz štampe je upravo izašao novi broj ovog časopisa koji predstavlja veliku promenu; možda zato što ga je uredio moj kolega za Katalaksije Aleksandar Novaković (inače zaposlen na rečenom Institutu za političke studije). Posvećen je globalizaciji, i ima bar 4-5 dobrih tekstova. Može se downloadovati ceo broj, tj tekstovi pojedinačno. Preporučujem osim Žan Fransoa Revela, Kimbala, Tajlera Koena i teksta o Kini Vilijema Overholta, i rad "Pax Americana kao Pax Kantiana" Ivana Jankovića i Borislava Ristića.

Telegrafska agencija nove Jugoslavije

Teško da postoji ijedna institucija u Srbiji sa zaostalijim i, izvinjavam se, glupljim nazivom od "Telegrafska agencija nove Jugoslavije". Praktično, samo reč "agencija" i dalje ima nekog smisla. Kao i naziv, ni samo postojanje državne informative agencije u današnje vreme (najmanje dve privatne domaće konkurentske firme, plus internet) nema apsolutno nikakvog smisla.

Upravo ta konkurencija (Beta i FoNet) je nedavno sasvim opravdano pokrenula pitanje državnog finansiranja Tanjuga. Na njegovu sramotu, direktor Tanjuga je na argumente odgovorio uvredama.

Pitanje Tanjuga je, po meni, isto kao pitanje RTS-a. Nema ni jednog jedinog dobrog razloga zašto bi i dalje bili u državnom vlasništvu i zašto bi ih svi mi, poreski obveznici, finansirali.