Bez obzira

Bebi PDV je ukinut na poziv Patrijarha Pavla. Nema veze, kao što je Milton Friedman govorio, smanjenje poreza je uvek dobro: bilo kakvog poreza, bilo kada, iz bilo kog razloga, sa bilo kakvim obrazloženjem.

(Možda je Pavle član ove organizacije?)

Dodatak:
Mnogo stvari pada na pamet kod ovog PDV slučaja. Jedna je da je Patrijarh Pavle blizak čikaškoj školi ekonomije, i to Beckerovac. Najozbiljnije.

Patrijarhov razlog za smanjenje poreza na bebi opremu je podsticanje rađanja dece. Primetićete da ovo znači da Patrijarh, a i Vlada Srbije sa njim, prihvataju pretpostavku da roditelji kod donošenja odluka o rađanju dece reaguju na ekonomske podsticaje. Kad je Gary Becker počeo 1970-ih da objašnjava stvari kao što su kriminal, religija ili porodica ekonomskim argumentima, sociolozi su osuli drvlje i kamenje: pa ima valjda nešto važnije od novca, ako Becker razmišlja materijalno ne znači da su svi takvi, ekonomista ne može da razume osećanja nego uvek sve prevodi u novac, itd. Jedna Beckerova knjiga se zvala "Ekonomsko objašnjenje porodice", jedan poznati članak je "Tražnja za decom". Ponuda i tražnja, bukvalno.

U međuvremenu je Becker dobio neke bitke tako da takav način razmišljanja sada nije šokantan. Mnogi se ekonomisti bave tim temama. Ali da će jedan patrijarh da implicitno, ne znajući, prihvati Beckerove ideje, nisam mogao ni da sanjam.

Kao što je Kejnz napisao, državnici i lideri donose misle da upravljaju svetom, a nisu ni svesni da su često samo robovi ideja nekog pokojnog ekonomiste. Becker je doduše živ, a piše i blog.

Srbija jednostrano ukida carine

San liberala, a i skoro svih ekonomista, jeste jednostrano spuštanje carina. Radi se o tome da nam ekonomska teorija kaže da je korist od spoljne trgovine na strani uvoza, a ne izvoza, i da uvoz treba osloboditi svih tereta, čak i ako druga strana neće da spusti svoje carine.

Upravo o tome će se danas u Palati federacije (od skoro Palata Srbije) pričati - kako i kojom dinamikom će Srbija jednostrano ukinuti carine prema EU? EU nam za uzvrat neće "dati" ništa. Zašto? Zato što mi imamo slobodan izvoz u EU još od 2000. godine, osim za tekstil i par poljoprivrednih proizvoda, a od 2004. i za tekstil.

Srbija ne bi bila Srbija da nije specifična. Mi smo prva država koja pregovara sporazum o slobodnoj trgovini sa EU, a da nije članica STO (dobro, i Crna Gora). Standardni način (prvo STO, pa tek onda SAA) više odgovara EU jer mogu da prvo vide našta smo se obavezali prema STO, pa onda da traže preferencijale za svoj izvoz. Ovako su u nezgodnoj situaciji, jer znaju da će postojati pritisak ostalih članica STO da sve što sada "damo" EU, damo i njima. Tako se EU plaši da neće u stvari dobiti ništa, odnosno da će za nekoliko godina biti tretirana u Srbiji slično kao i svaka druga STO zemlja, što im se, naravno, ne sviđa. Takođe, to znači da će EU u STO više da se bori da zadržimo visoke carine nego mi sami.

Do pre nešto više od godinu dana sam učestvovao u SAA pregovorima i mislim da je naša strana bila jako dobro pripremljena, mnogo bolje nego njihova (što je valjda i logično jer je sve ovo mnogo bitnije nama nego njima). Pregovori su bili manje-više završeni što se tiče trgovine. Dogovorena je linearna dinamika smanjivanja carina kod industrijskih proizvoda i malo usporena kod poljoprivrednih, upravo zbog STO-a.

Moram priznati da me je sada strah novog ministra poljoprivrede. Čini mi se da on, pre svega iz neznanja, neće pristati na ono što je već dogovoreno. Poenta je u tome da on, čini mi se, ne shvata da je poljoprivreda EU fantastično neefikasna i skupa i da oni uopšte nisu pretnja našoj poljoprivredi, a naročito stare članice. Potencijalna opasnost (ako su vam važniji proizvođači od potrošača) dolazi iz novih članica, naročito Bugarske i Rumunije. Budući da one nisu učestvovale u prethodnim pregovorima jer su se naknadno priključile EU, a da su ranije već imale sporazum o slobodnoj trgovini sa Srbijom (pa su ulaskom u EU izgubile preferencijale koje su imale u Srbiji), očekujem da će imati dosta zahteva u novim pregovorima.

Evropa na dobrom putu?

Možda sada možemo reći da se Evropa konačno kreće u dobrom smeru. Nemačka je upravo smanjila poreze na profit sa u proseku 39 na 30%, kao i porez na kapitalni prihod sa 42% na 25%. Prodi je u Italiji prošle godine počeo sa restriktivnim budžetom i sproveo niz manjih reformi kao što su deregulacija taksija, benzinskih pumpi, kioska, frizera i slično. U Švedskoj je pobedila liberalno-konzervativna vlada, mada mi nije poznato da su do sada nešto konkretno uradili. Čeka se još na Sarkozija u Francuskoj, ali i sama njegova pobeda je bila dobra vest. Kada se sve sabere izgleda da su u EU barem počeli da shvataju u čemu je problem.