Zašto je kriva firma?

B92 piše:

Kamere beleže i ostale prekršaje, a kazne se kreću od 15.000 do 30.000 dinara za fizička lica, dok će firme zbog bahatosti svojih vozača morati da plate od 100.000 do 800.000 dinara. 

Ko je najkorumpiraniji?

RZS je juče objavio nalaze ankete, koji kažu:

Насупрот високој перцепцији распрострањености корупције у одређеним установама/секторима, 8,1% становника старости од 18–64 године имало је искуства са корупцијом у последњих 12 месеци, тј. морало је да да поклон, узврати услугу или да да новац некоме од државних службеника, лично или преко посредника. 

Лица која су имала искуство са корупцијом (8,1%) мито су најчешће давала лекарима (54,8%), полицији (38,5%), медицинским сестрама (25,7%), службеницима катастра (15,5%).

Iz ovoga, novinari zaključuju - lekari i policajci su najkorumpiraniji (B92, Alo, Blic). TO NIJE TAČNO! Zašto?

Zato što lekara, policajaca i medicinskih sestara ima mnogo više nego ostalih, a i građani su mnogo češće u kontaktu sa njima. Evo jednog numeričkog primera, da bude jasnije na šta mislim.

Pretpostavimo da u nekoj zemlji od milion stanovnika prosečan građanin ide jednom godišnje kod lekara i jednom u 10 godina ima nešto da carini. Znači, godišnje ima milion kontakata sa lekarima i 100 hiljada kontakata sa carinicima. Recimo da je 10% lekara korumpirano i 50% carinika. To znači da će, ako postavite pitanje građanima "Kome ste platili mito?" njih 100 hiljada da kaže "Lekaru", a 50.000 će reći "Cariniku".

Dakle, od onih koji su imali iskustvo sa korupcijom (najviše 150.000), 66% bi reklo da je platilo mito lekaru, a 33% bi reklo da je platilo mito cariniku. Novine bi zaključile da su lekari najkorumpiraniji.

Ali, kako su najkorumpiraniji kad je pretpostavka bila da je 10% lekara korumpirano, a čak 50% carinika? Dakle, nisu najkorumpiraniji, samo su građani mnogo češće sa njima u kontaktu, makar u ovom našem primeru.

Dobro, da se vratimo u Srbiju 2011. godine - ko je najkorumpiraniji? Nemam pojma, RZS je za sada objavio samo sumarne nalaze, za odgovor na to pitanje su potrebni detaljniji podaci. Da li će i njih objaviti, ne znam.

Tajni rabat

Idea i Grand kafa ugovorili su tajni rabat od 2% koji ostalim konkurentima nije bio dostupan i to je bio razlog Komisiji za zaštitu konkurencije da ih kazni visokim novčanim kaznama.

Ne mogu da nađem detalje slučaja, ali sve deluje veoma bizarno. Prvo Idea i nije nikakav monopolista, dok Grand kafa izgleda da ima preko 40% tržišnog udela, što je minimum da se bude gonjen ako se položaj zloubotrebi.

Grand je tržišni položaj "zloupotrebio" davanjem rabata koji nije bio dostupan svim konkurentima. Ali svrha ovakvih Komisija je da štite potrošača, ne da štite konkurente jednog od drugih. Naprotiv, konkurenti su tu da konkurišu, proizvodima, cenama, ali i poslovnim politikama i ugovaranjem dilova i popusta. Potrošače ugovor o rabatu između Granda i Idee sigurno nije oštetio, jer je rezultirao nižim, a ne višim cenama.

Iako za kažnjavanje Granda ne postoji uporište u ekonomiji ili zdravom razumu, postoji u antimonopolskoj praksi EU i drugih zemalja -- pošto ima tržišni udeo, Grand je mogao da diskriminiše i sam odlučuje kome da daje popuste, što je po antimonopolskim pravilima nelegalno. Ono što je normalna praksa u bilo kojoj kupoprodaji, davanje popusta na osnovu ukupnih poslovnih odnosa ili ličnih simpatija ili bilo čega, zabranjeno je ako firma ima veći tržišni udeo. Ali uopšte mi nije jasno na osnovu čega je mogla biti kažnjena Idea.

Originalnost

Pogledajte izuzetno zanimljiv video "Everything is a remix: Part 2" o tome koliko se u filmovima može naći originalnog materijala.

Prvi deo filma, koji se bavi muzikom, ali i dodatna dva dela, koja dolaze kasnije, možete naći na everythingisaremix.info

Ja, kiborg

Kiborg- biće sa biološkim i veštačkim (elektronskim ili mehaničkim) delovima tela.




Uopšte ih nisam ovako zamišljao.

Šta bi sa Wikileaks?

Steve Levitt na Freakonomics blogu pita zašto su Wikileaks na kraju imale tako mali uticaj. Po medijima se njihova pojava tretirala kao istorijski, revolucionarni momenat, a i sam Levitt priznaje da je to isto mislio. Ali sada sa distance od nekoliko meseci se vidi da sve to nije imalo nekog posebnog efekta. Ništa nije zataškano, Wikileaks su i dalje dostupni, jednostavno se ispostavilo da su prilično nevažni.

Pa kad sam već počeo seriju samolinkovanja da nastavim -- ovde na TR nam je to bilo jasno od samog početka.

Pa vi i dalje čitajte Freakonomics.