Crna Gora

Bio sam dva dana u Crnoj Gori na nekom skupu nevladinih organizacija i čuo par zanimljivih stvari.

Prvo, složili su se da se situacija po pitanju demokratije značajno pogoršala od proglašenja nezavisnosti. Radi se o tome da je većina NVO-a i medija podržavala nezavisnost, pa su i oni bili podržavani od strane vlade. Od kako je taj problem rešen, NVO-ovi i mediji su počeli da pokreću pitanja korupcije i kriminala, pa je vlada počela da im šalje poresku policiju. Ja nisam čuo da je u Srbiji od 5. oktobra naovamo ikada poreska inspekcija posećivala NVO-ove.

Drugo, slušao sam intervju Igora Lukšića, ministra finansija. Mogu reći da je to bila muzika za moje uši. Pričao je o budućoj privatizaciji elektroprivrede, o planiranom smanjenju poreza, o tome da oni zasnivaju svoj razvoj na ekonomskim slobodama. Malo sam se zagrcnuo kada je rekao da je učešće javnih prihoda u GDP-ju 53%, ali on tvrdi da je to zbog loše metodologije proračuna GDP-ja i neplanirano visokih prihoda od poreza na promet nepokretnosti.

Takođe, svi se bave vestima da je Milo za nedelju dana zaradio oko 7 miliona evra, a Sveto 3 miliona za samo jedan dan.

Beg nije cicija

Nismo mnogo pominjali Voju Brajovića na TR-u. Skoro sam čuo jednu lepu anegdotu. Voja se zalagao za ukidanje isplate kraljevskoj porodici nekog novca koji je bio planiran u budžetu Ministarstva kulture uz rečenicu "Čega je on Kralj?" Sve čestitke Voji za štednju u slučaju da je ova priča tačna.

Nažalost, nije Voja baš tolika cicija. Odlučio je da daje dodatne penzije od 50 hiljada dinara zaslužnim umetnicima. Ima mnogo zaslužnih umetnika ali će vladina komisija izabrati one najzaslužnije. Nažalost, u Srbiji se zasluge mere komisijski umesto tržišno. Zaslužni su oni koji su uspeli svoja umetnička umeća da prodaju pa im penzija danas i ne treba. Voja Brajović je sigurno zaslužan ali sam siguran da ne bi prihvatio ovu penziju koju sada uvodi. Razumem da mu je žao da gleda svoje starije kolege koje danas možda jedva sklapaju kraj sa krajem, ali onda bi trebalo da im pomogne zavlačeći ruku u svoj džep, ne i moj.

Jedna pozitivna stvar su komentari na B92. Izgleda da nisam samo ja nezadovoljan.

Čas anatomije

Saša Radulović na B92 blogu drži čas ekonomije ministru Milosavljeviću, koji se očigledno u Poligrafu nije najbolje snašao tvrdeći da se mleko u Nemačkoj i Francuskoj prodaje ispod tržišne cene zbog državnih subvencija. Radulović skoro anatomski precizno dešifruje formiranje cena mleka na tržištu uzimajući u obzir ponašanje proizvođača, prerađivača i prodavaca. Pravilno zaključuje da je za visoku cenu mleka kriv nedostatak konkurencije.

I tu se Radulovićev trijumf završava. Naime, njegovo rešenje za uvođenje ozbiljnije konkurencije podrazumeva dodatnu državnu regulaciju. Radulović smatra da država treba da razbije monopol koji imaju prerađivači (Salford) i prodavci (Delta). Ni reči o smanjenju ili ukidanju carina i prelavmana koji bi konkurenciju uveli brže nego bilo koja Komisija za zaštitu iste. Radulović, iako u tekstu naglašava da država ne može da reši problem ustvari predlaže rešenje koje upravo to podrazumeva.

Ja ustvari i ne vidim neku razliku između Radulovićevog i Milosavljevićevog pristupa, odnosno siguran sam da bi se ministar složio sa iznetim predlogom. Obojica veruju da se problemi na tržištu mogu rešavati regulacijom i posledično ni jedan ni drugi ne veruju da tržište nudi najefikasnije rešenje.

Pogledajte opširnije objašnjenje o ceni mleka ovde kao i post koji objašnjava iluziju postojanja monopola u maloprodaji ovde.

Gligorov o monopolu

Vladimir Gligorov tvrdi da nema razlike između zakonskog i privatnog monopola. Kaže da oba proizvode trošak za potrošače i radnike. Možda u teoriji. Meni nije poznat nijedan slučaj privatnog monopola gde su potrošači na gubitku. Jednostavno ako nema barijera za ulazak novih igrača na tržište firme nemaju previše prostora za podizanje cena. Voleo bih da Gligorov ponudi neki primer privatnog monopola i dokaže da grešim.

Ovde možete naći nekoliko postova gde pominjemo monopole.