Libor, ponovo

Još nešto o manipulaciji Liborom. Da sumiram prethodni post o tome -- kamatne stope fundamentalno određuje tržište, celokupna ponuda i celokupna tražnja; zatim njima manipulišu centralne banke; i na kraju privatne banke kao Barclays mogu ove stope pomeriti gore ili dole samo vrlo marginalno, najviše za par promila mada ni to nije sigurno.

Međutim, na koju stranu ih pomeraju? Iz halabuke koja se povodom ove afere protiv velikih banaka -- čiji, inače, simpatizer nisam, jer se tu već odavno više radi o javno-privatnim partnerstvima nego o privatnom tržišnom biznisu -- može se steći utisak kao da su banke manipulacijama sistematski pljačkale dužnike. 

Međutim, u daljem razvoju događaja kad je afera jednom otvorena (i naduvana iznad svakih proporcija), vidimo ovakve stvari -- neke druge banke sada tuže Barclays zbog manipulacija Libora naniže. 

Kada se razmisli o procesu definisanja Libora, jasno je da banke koje ga definišu imaju svaki motiv da Libor guraju naniže a ne naviše. Libor se formira na osnovu procena banaka po kojoj kamati navodno mogu dobiti novac u toku tog dana. Kamatna stopa po kojoj dobijate novac je signal vaše sigurnosti, merilo poverenja koje drugi imaju u vas. Ako ste u problemu, poslednje što hoćete da uradite je da na sastanku sa ostalih najvećim bankama to priznate. Zato svaka banka ima motiv da kamatnu stopu po kojoj je navodno u mogućnosti da pozajmljuje prikaže što nižom. To je uvek slučaj, ali je posebno tako u periodima finansijskih kriza.

Na ovo su ukazivala razna svedočenja koja su u međuvremenu isplivala, a sada i tužbe za obeštećenje zajmodavaca. U okvirima u kojima je Libor uopšte mogao biti manipulisan, on je manipulisan nadole. U korist dužnika, na štetu kreditora. 

Niko za guvernera

Imam predlog za rešenje dileme oko smene ili izbora guvernera. Šoškić se nije pokazao -- nemojte mi verovati na reč nego gledajte stope inflacije i kretanja kursa. Od Jorgovanke se ne očekuje ništa bolje jer je jednako ili više politički zavisna od prethodnih guvernera. Zato, inspirisan jednom od omiljenih karikatura, predlažem nikog. Da li vam niko odgovara za guvernera? 

Ovo nije šala -- u slučaju centralnih banaka, niko je sasvim moguće praktično rešenje. Milton Friedman je svojevremeno predlagao kompjuter koji pomoću jednostavnog softvera obavlja sav posao centralne banke. I to u zemlji najvažnije svetske valute. U našem slučaju to bi radilo još lakše i softver bi bilo najbolje programirati da radi na principu valutnog odbora odnosno pravog fiksnog kursa. 

I to ako hoćete da zadržite svoju dragocenu naiconalnu valutu, tradicionalni arapski srpski dinar. Ako ne insistirate na tome, može se uvesti evro ili još bolje, dozvoliti da se u zemlji trguje u bilo kojoj valuti. To bi značilo prekonoćnu evroizaciju, mada bi i dolar, franak ili nešto drugo imali svoje niše. U tom slučaju vam guverner treba još manje. Iako zemlje kao Crna Gora imaju guvernera, to je u suštini regulatorna a ne monetarna funkcija. 

Rešenja dakle ima, ona su proverena i lako izvodljiva. Ako ne postoji interes za ovakvim rešenjem, onda javnost neka nastavi da raspravlja oko guvernera. Meni lično nije važno da li će politiku arbitrarnih kursnih intrvencija voditi stručnjak ili amater. Pravi problem je u izboru politike, ne u ličnosti.