Reforma reforme pravosuđa

Pogledajte apel vodećih domaćih pravnika.

To je suprotno svakoj ideji prava. I elementarnoj pravnoj sigurnosti. I ideji podele vlasti. To je potiranje pravnovaljane volje pojedinaca retroaktivnom neustavnom kolektivnom voljom zakonodavca. To je svemoć zakonodavca, tj. samovolja, suprotnost mogućnosti konstituisanja Srbije kao moderne pravne države vladavine prava. To je negiranje osnovnih individualnih prava - između ostalog, prava na efektivni pravni lek - i osnovnih principa - između ostalih, zabrane retroaktivnosti koja ugrožava pravnu sigurnost.

Ne razumem baš sve. Ali, evo jednog ad hominem argumenta - ako su se oko nečega složili Vodinelići i Kosta Čavoški,  verovatno je tačno to što piše. Što mi reče jedan moj kolega ovim povodom "Ne kune majka sina kad se kocka, već kad počne da se vadi."

Jadna kandidatura

Nadamo se da ćemo da postanemo kandidati, a kršimo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

Član 36. sporazuma kaže (tzv. standstill klauzula):

Od dana stupanja na snagu ovog sporazuma, u trgovini između Zajednice i Srbije neće biti uvedene nove carine na uvoz ili izvoz ili dažbine koje imaju isto dejstvo, niti će one koje se već primenjuju biti povećavane.

Dakle, nadamo se da ćemo da postanemo kandidati, a ne samo da nismo uhapsili Mladića (zašta još možda nekoga i možemo da ubedimo da hoćemo, ali ne znamo kako) već i direktno kršimo sporazum do kog smo jedva došli. Stranke koje su tada bile spremne da sruše vladu zbog ovog sporazuma (setite se da je tadašnja vlada zbog toga pala), danas krše taj sporazum bez ikakvih problema.

Heritage indeks 2011

Novi indeks ekonomskih sloboda Heritage fondacije. Neoliberalna Srbija je na 101. mestu, a u Evropi 38. od 43 zemlje.

Iznenađuje me što posle prošlogodišnjih reakcija na krizu nema mnogo većih promena na listi. Recimo SAD je još uvek u prvih deset, kao da se fiskalni stimulusi i nova finansijska regulacija nikad nisu desili.

Deo problema izgleda da je u obuhvatanju fiskalnih prihoda i državne potrošnje, procentualno prema GDP-u. Ako je zemlja imala dublju krizu, potrošnja je kao udeo u GDP porasla čak i ako su praktikovane mere štednje. Na primer Latvija (ja sam da se na srpskom prekrsti ime te zemlje u Latvija, kako i sami sebe zovu), je brutalno štedela, ali je zbog oštrog pada GDP-a pala na listi fiskalnih sloboda i državne potrošnje. Sa druge strane, lista ne sankcioniše budžetski deficit pa je ispalo da su zemlje kao SAD popravile poreski rejting, iako sadašnji deficit znači buduće poreze.