Sloboda govora je neprikosnovena

Osuđeni za ubistvo dobiju kaznu zatvora. Ali zašto im se oduzima sloboda govora?

Energetska efikasnost na delu

Prošle godine je Ivan imao zanimljiv tekst o štednji vode u kupatilu. Sada malo o štednji struje. Takođe u kupatilu.

Naime, Amerikanci su primetili da im nove mašine za pranje veša ne peru tako dobro kao stare, dobre mašine. Consumer Reports je odradio analizu i došao do sledećeg zaključka - novi standardi, koji zahtevaju da mašine troše 21% manje struje nego ranije, su prilično uticali na kvalitet pranja. Jednostavno, mašine ne mogu dobro da peru uz tako malu potrošnju energije jer skidanje mrlja jednostavno zahteva vrelu vodu.

Competitive Enterprize Institute nudi mogućnost slanja virtuelnog prljavog veša američkom ministarstvu energetike u cilju izražavanja protesta.

Kako preuzeti svoju firmu?

Pitanje je - kako u Srbiji pretvoriti AD u DOO. Odgovor - moraš da stekneš 95% akcija, a onda možeš prinudno da otkupiš ostale. Ok, ima neke logike. Međutim...

Prvo, zašto je to uopšte problem. Pa zato što je Zakon o privrednim društvima sva društva sa preko, čini mi se, sto akcionara proglasio otvorenim. Tako se na berzi našla gomila privatizovanih firmi gde većinski vlasnik ima preko 70% akcija, a svi ostali akcionari imaju 30%. Pošto u ostale akcionare ulaze svi zaposleni i svi penzioneri, a ponekada i naslednici penzionera, njih obično ima mnogo više od sto, tako da su skoro sva privatizovana preduzeća otvorena AD. Obično niko sa strane ne želi tih 30%, tako da je većinski vlasnik jedini realni kupac. Pretpostavljam da većina kupaca firmi žele da ih pretvore u DOO, kako bi mogli lakše da funkcionišu i kako bi ukinuli besmislene skupštine akcionara, radnike u UO, kao i troškove vezane za reviziju, brokere i sve ostalo što je obavezno ako je firma AD. Kako on to može da uradi? Ima samo dva načina.

Jedan je da počne da kupuje akcije na berzi. Međutim, početna cena po kojoj se trguje je knjigovodstvena, koja nema nikakve veze sa pravom cenom. Ta cena se ne koriguje sve dok ne dođe do trgovine, a do trgovine neće doći jer je cena nerealna. Recimo, ako je cena pet puta viša od realne, ta cena može stajati na berzi mesecima, sve dok neko ne ponudi 20% nižu cenu, kada cena pada za 20%. Znači, ako je knjigovodstvena cena 1500 dinara, postoje tri naloga za prodaju po 400 dinara i tri naloga za kupovinu po 500 dinara, transakcija se NEĆE obaviti, jer nije u okviru dozvoljene fluktuacije (+/- 20%). Po meni, potpuno suludo. Broker tada mora da traži od Berze dozvolu za promenu intervala u kojem se realizuju transakcije. Berza onda ceni da li je zahtev opravdan. (Napominjem da mi je ovakvo tumačenje dao jedan od naših uglednijih brokera i da on u tome nije video ništa čudno.)

Drugi način je ponuda za preuzimanje. Međutim, ni tu se cena ne formira slobodno. Najniža cena koja može da se ponudi je prosečna ponderisana cena za prethodna tri meseca. Ali, ako transakcija nije bilo, onda ni to ne može. A transakcija nije bilo jer nije bilo ponuda u okviru dozvoljene fluktuacije.

Treći način, koji se u Srbiji vešto izbegava, a čini mi se iz razloga što su Berza i brokeri relativno uticajni, je potpuno zaobilaženje i Berze i brokera prostim i jednostavnim kupoprodajnim ugovorom. Ako može kuća da se kupuje tako, zašto ne bi mogle i akcije? Zašto je Centralnom registru zabranjeno da vrši preknjižavanje akcija na osnovu kupoprodajnog ugovora, a Katastru nije zabranjeno prekrižavanje vlasništva nad nepokretnostima? To bi tek bilo slobodno tržište kapitala, jer ovo što sada imamo sasvim sigurno to nije.