Erić je rekao da je sada je suštinsko pitanje da li i dalje želimo liberalni kapitalizam koji je "brutalan", jer u tom modelu investitori najčešće kupuju fabrike da bi se domogli nekretnina, a ne da bi razvijali proizvodnju. Možda bi bilo bolje da privhatimo ekonomiju zasnovanu na socijalno - tržišnim principima, koju uspešno primenjuju skandinavske zemlje i neke od članice EU.
Stepen kapitalizma je stepen ekonomskih sloboda, a Srbija je na dnu svih lista koje to mere. Kako je to onda Srbija zemlja liberalnog kapitalizma?
Drugo, opasna greška je brkati socijaldemokratiju sa intervencionizmom. Od svih aspekata velike države socijaldemokratija je najmanji problem. Srbija nije pošla od Lokovog prirodnog stanja gde niko ne poseduje ništa pa onda radom stiče, nego je kroz celu svoju istoriju bila u raznim sistemima povlastica i privilegija. Zato je razumljivo da se razvio socijaldemokratski moral. Za intervencionizam, sa druge strane, nema ni moralnog ni ekonomskog opravdanja.
Socijaldemokratija je i manje štetna od intervencionizma. Intervencionistička je Italija, gde frizerima treba dozvola za obavljanje zanimanja i dozvola za otvaranje radnje na određenom mestu, ili Grčka, gde vam za prevoženje robe kamionom treba ekskluzivna dozvola (sada ukinuto). A socijaldemokratske su skandinavske zemlje, gde je preraspodela dohotka velika, ali se država inače malo meša u ekonomiju. To pokazuje njihovo stalno mesto u vrhu lista ekonomskih sloboda i poslvnog okruženja. Srbija je veoma intervencionistička i uglavnom antisocijalna -- jer iako postoji donekle progresivni porez i razna socijalna davanja, država ima i niz antisocijalnih politika koje pomažu višoj srednjoj klasi, bogatijima i posebno politički privilegovanima. Pozivi poput ovog na "podsticanje proizvodnje" ili ograničavanje upotrebe nove privatne svojine, nemaju nikakve veze sa skandinavskim modelom i socijaldemokratijom. To su samo pozivi na veći intervencionizam.
Ako je nešto u Srbiji brutalno, to nije kapitalizam, jer njega ima vrlo malo, nego državni intervencionizam i političke privilegije koje iz njega neminovno proizlaze. Ako pogledamo aktuelni slučaj Luke Beograd, upravo je državno mešanje u to šta je moguće uraditi sa privatnom svojinom proizvelo skandal. Sve je kupljeno legalno, ali je vrednost posle kupovine porasla zato što je starim vlasnicima bila zabranjena gradnja, dok je novom vlasniku dozvoljena.
Erić izgleda da hoće još takvih stvari. I to naziva socijaldemokratijom.
