Ako pratite situaciju u Iranu na ovom blogu imate odlične i pravovremene informacije.
18 June 2009
Dobrovoljna licenca
Velimir Ćurguz Kazimir predlaže da novinarska udruženja počnu da licenciraju novinare:
Onog časa kada se neki novinar ogluši o profesiju on bi izgubio licencu, što ne znači da on gubi pravo da piše već gubi pravo na tzv. kolektivni ugovor koji mu garantuje određene prinadležnosti. Ovim bi mnogo toga bilo rešeno – ako želite da pišete za bedne pare, da budete iskorišćeni, uradićete to bez licence, a ako želite da budete novinar sa određenim dignitetom i standardom, imaćete licencu i vodićete računa o tome da je opravdate
Ovakve vrste dobrovoljnih (u smislu da ti nedostatak licence ne brani da se nečime baviš) licenci imaju smisla. Nisam siguran da će značajno popraviti stanje u domaćem novinarstvu, ali nije loše za početak.
Glupost dana
Kategorija:
Regulacija
Izgleda da dok ne dođe inspiracija za malo jače teme ne bi bilo loše i da se posvetim laganijim stvarima. Trudiću se da od danas imam rubliku Glupost dana, iako je konkurencija žestoka tako da nije lako odabrati pobednike.
Ministar Saša Dragin, inače poznat i po povremenim visprenim i pametnim izjavama danas je laureat za glupost dana.
Izjava da PKB treba da ostane u državnom vlasništvu jer je to opšti interes je sama po sebi dovoljna - demagogija, čak i bez malo truda da se izrekne nešto što nije prazna i notorna neistina.
Mala razrada gorenje rečenice je još besmislenija jer ministar kaže da je u ovom vremenu ekonomske krize bitno da država zadrži deo mogućnosti za snabdevanje građana najvažnijim poljoprivrednim proizvodima i zato smo vrlo blizu odluke da ostavimo PKB kao jedino državno preduzeće u ovoj oblasti. Svi znamo da je državno vlasništvo najbolji put da se ovaj gore pomenuti cilj, kakogod bio fluidan, nikada ne ostvari. A ne vidim da nam preti glad.
U duhu mešanja baba i žaba ministar kazuje da će posle krize ipak biti moguće prodati PKB, ali nakon restrukturiranja. Da je država efikasan vlasnik, onda ne bi bilo potrebe za restrukturiranjem. Kako nije, evidentno je da će restrukturiranje bolje obaviti privatni vlasnik.
Naravno u duhu socijalno-demagoške vlade ministar kaže da će ovako da zaštiti interese radnika, mada nije jasno u čemu se ta zaštita ogleda, osim ako ne misli na zadržavanje viška radne snage i prevaljivanje tih troškova, ili na teret kapitala firme, ili na teret svih građana.
Iz poslednjeg pasusa izbija malo iskrenosti, ali opet uz mnogo demagogije. Ministar se plaši da bi budući vlasnik mogao da odluči da se bavi nečim što nije poljoprivreda. Ako budući vlasnik odluči da promeni delatnost to je znak da je prethodna namena zemljišta pogrešna i ekonomski neefikasna. Poljoprivreda je po pravilu najmanje produktivan način korišćenja zemlje, što govori da je cena hektara poljoprivredne zemlje ponekad jednaka ceni metra kvadratnog građevinskog zemljišta.
Jadac je u tome da nam urbano planiranje škripi i da niko nije siguran u to kako se i kada se vrši prenamena upotrebe zemljišta. A da je prenamena neophodna u mnogim slučajevima u to nema sumnje.
Ministar Saša Dragin, inače poznat i po povremenim visprenim i pametnim izjavama danas je laureat za glupost dana.
Izjava da PKB treba da ostane u državnom vlasništvu jer je to opšti interes je sama po sebi dovoljna - demagogija, čak i bez malo truda da se izrekne nešto što nije prazna i notorna neistina.
Mala razrada gorenje rečenice je još besmislenija jer ministar kaže da je u ovom vremenu ekonomske krize bitno da država zadrži deo mogućnosti za snabdevanje građana najvažnijim poljoprivrednim proizvodima i zato smo vrlo blizu odluke da ostavimo PKB kao jedino državno preduzeće u ovoj oblasti. Svi znamo da je državno vlasništvo najbolji put da se ovaj gore pomenuti cilj, kakogod bio fluidan, nikada ne ostvari. A ne vidim da nam preti glad.
U duhu mešanja baba i žaba ministar kazuje da će posle krize ipak biti moguće prodati PKB, ali nakon restrukturiranja. Da je država efikasan vlasnik, onda ne bi bilo potrebe za restrukturiranjem. Kako nije, evidentno je da će restrukturiranje bolje obaviti privatni vlasnik.
Naravno u duhu socijalno-demagoške vlade ministar kaže da će ovako da zaštiti interese radnika, mada nije jasno u čemu se ta zaštita ogleda, osim ako ne misli na zadržavanje viška radne snage i prevaljivanje tih troškova, ili na teret kapitala firme, ili na teret svih građana.
Iz poslednjeg pasusa izbija malo iskrenosti, ali opet uz mnogo demagogije. Ministar se plaši da bi budući vlasnik mogao da odluči da se bavi nečim što nije poljoprivreda. Ako budući vlasnik odluči da promeni delatnost to je znak da je prethodna namena zemljišta pogrešna i ekonomski neefikasna. Poljoprivreda je po pravilu najmanje produktivan način korišćenja zemlje, što govori da je cena hektara poljoprivredne zemlje ponekad jednaka ceni metra kvadratnog građevinskog zemljišta.
Jadac je u tome da nam urbano planiranje škripi i da niko nije siguran u to kako se i kada se vrši prenamena upotrebe zemljišta. A da je prenamena neophodna u mnogim slučajevima u to nema sumnje.
John Stossel ima blog!
Kategorija:
Svet
Ovde. Za sada obećava.
John Stossel je inače jedan od vodećih američkih TV novinara i jedan od retkih libertarijanaca među njima.
Subscribe to:
Posts (Atom)