Kamata od 57 posto

Nebojša Katić u današnjoj Politici piše o položaju banaka u Srbiji. Osnovna teza je da banke ovde zarađuju veoma dobro što je posledica, sa jedne strane, visokih kamata, a, sa druge strane, niskog poreza na profit. Shodno tome, predlaže povećanje poreza na profit i ograničavanje kamatnih stopa.

Kao podršku svojoj tezi, navodi nekoliko podataka. Prvi podatak je da je prosečna kamata na kratkoročne kredite stanovništvu "porasla na besramnih 57%". On ne navodi izvor za ovaj broj, ali verujem da se radi o vesti koju je preneo sajt B92 pre neki dan. Problem je, međutim, što ni oni ne navode tačan izvor, već kažu da to "pokazuju podaci Narodne banke Srbije".

Ako pretpostavimo da je to tačno, da li je 57% previsoko? Svakako deluje da jeste, ali ne mora da bude. Ako pozajmim 100 dinara danas i kažem "Vraćam ti 101 dinar sutra", kamatna stopa na godišnjem nivou iznosi nekoliko stotina procenata. Ali, u određenim situacijama, ljudi su spremni da plate veoma visoke godišnje kamatne stope, kada se zadužuju na veoma kratak rok. Recimo, ako mi je poslednji rok da platim račun za struju od 2.000 dinara danas, a plata mi leže sutra, nemam ništa protiv da platim dnevnu kamatu od 1% (20 dinara), kako mi ne bi isekli struju. Kada se preračuna na godišnju kamatnu stopu zaista deluje izuzetno visoko, ali sam ja potpuno spreman da to uradim i još sam zahvalan banci što mi je omogućila da relativno jeftino izbegnem sedenje u mraku.

Drugi Katićev argument je ne samo da su kamate VISOKE, već da su PORASLE u poslednje vreme, iako je trend smanjivanja baznih kamata širom sveta opšte prisutan. I na ovo se može odgovoriti - percepcija rizika je veoma porasla.

Stavite se u kožu nekog svetskog bankara. Ulagali ste u papire koji su bili procenjeni kao izuzetno sigurni, pa se ispostavilo da je to bio potpuni promašaj, odnosno da je pravi rizik bio daleko veći. Razmišljate - pa koliko su onda tek rizični moji plasmani u tamo nekoj Srbiji? Da se ne lažemo, do pre par nedelja nije bio daleko od realnosti sledeći scenario - ogromni odlivi deviza po osnovu otplate privatnih kredita dovode do žestoke depresijacije kursa, što dovodi do masovnih defaulta, što građana što privrede, što dovodi banke na ivicu bankrota, a neke verovatno i prelaze tu ivicu. Ne kažem da je takav scenario bio izvestan, ali je postojala određena verovatnoća da se tako nešto dogodi. Čak, na kraju krajeva, nije ni bitno da li je tako nešto objektivno moglo da se desi, bitno je to da su mnogi MISLILI da postoji određeni rizik da se upravo to desi. Sve to ne može da se ne reflektuje na marže.

Ja celu situaciju sa bankama posmatram potpuno drugačije. Ako su kamate previsoke, to jedino može da bude posledica nedostatka konkurencije. Ako ne vidim nedostatak konkurencije, nemam na osnovu čega da tvrdim da su kamate previsoke. Niti mislim da je moguće da preko 20 banaka održava neki kartelski sporazum, niti je ijedna banka dovoljno velika da na neki način "diktira uslove".

Jedino što je moguće da ima nekog uticaja, mada nisam siguran koliki je taj uticaj, je činjenica da je u Srbiji praktično nemoguće osnovati novu banku. Sasvim je moguće da je taj uticaj prilično zanemarljiv, pošto banaka ima dosta, ali bih sve jedno voleo da NBS konačno olabavi uslove za otvaranje novih banaka. Odnosno, ne da ih olabavi, već da ih jasno propiše i da SVAKO ko ispunjava te uslove može da osnuje banku.

Suštinski, smeta mi što ne mogu da kažem - pa kad bankari tako lepo zarađuju, ko ti brani da napraviš banku?

Čajanka i Markuze u Beloj Kući

Danas je američki Tax Freedom Day. U mnogo gradova širom Amerike (na preko 300 različitih mesta) održavaju se demostracije organizovane od strane raznih NGO, nezavisnih grupa i medija pod imenom "Čajanka" (Tea Party). Usmerene su primarno protiv Obaminog projekta povećanja poreza i zaduživanja da bi se platilo za enormno povećanje državnih izdataka. Naravno, asocira se na legendarnu Bostonsku čajanku iz 1773 koja je označila početak Američke revolucije. Smatra se da je pokret lansirao harizmatski populistički komentator CNBS-ja Rick Santeli još u februaru, posle čega su usledile prve "čajanke" u Sijetlu,Kanzas Sitiju, Orlandu i mnogim drugim gradovima.

Međutim, ovo što je danas započelo u Americi, a nastaviće se i narednih dana, izgleda ozbiljnije od svih političkih skupova, upravo zato što nije reč o ekskluzivno partijskim anti-Obama, već anti-establišment protestima. Predsedniku Republikanskog komiteta Michaelu Steelu nisu dozvolili da govori na jednom od njihovih skupova (imajući u vidu njegove stavove, potpuno ih razumem). No i pored toga, levičari su se jasno prepoznali kao meta napada. Pol Krugman je vrlo ljut i puca iz svih "sofisticiranih" oruđa i oružja, karakterističnih za nobelovce, poput partijskih pljuvačina Rush Limbaugha, napada na republikance i pohvala demokratima, te teorija zavere po kojima ove proteste organizuju razne tajne i polutajne organizacije.

S druge strane, Obamin Department of Homeland je ovih dana izdao Izveštaj o desničarskom ekstreemizmu u kome se upozorava na opasnost od ekstremno-desničarskih grupa koje koriste ekonomsku krizu za regrutovanje potencijalnih članova. Pri svemu tome opis desnog ekstremizma je takav da on uključuje i neonaciste, ali su zapravo glavna meta napada oni koji protestuju protiv povećanje poreza i zaduživanja, koji su opisani kao rasisti koji ne vole novog predsednika jer je crnac. Tajming izveštaja i jezik koji se koristi nedvosmisleno potvrđuju da su njegova glavna meta pripadnici narastajućeg pokreta protiv velike države a ne "desni ekstremisti". Izveštaj jasno tvrdi da se "desno-ekstremsitički pokreti" sastoje iz dve grupe - rasista i fašista na jednoj strani, i liberala koji kritikuju veliku vladu na drugoj: "Rightwing extremism in the United States can be broadly divided into those groups, movements, and adherents that are primarily hate-oriented (based on hatred of particular religious, racial or ethnic groups), and those that are mainly antigovernment, rejecting federal authority in favor of state or local authority, or rejecting government authority entirely. It may include groups and individuals that are dedicated to a single issue, such as opposition to abortion or immigration."

Dakle, ako veruješ da federalna vlada ima previše moći u odnosu na države, ili da država generalno ima previše moći, ili pak ne odobravaš abortus, onda si isti kao nacisti ili Kju Kluks Klan. Dosta zgodna definicija "desnog ekstremizma", dovoljno "darežljijva" da obuhvati svakog kritičara i političkog protivnika administracije. Potpuno je očigledno da se Obami i društvu ni malo ne dopada ovaj pokret sa čajankama i da pokušavaju da ga opišu kao "ekstremistički". Još iz izveštaja:"Rightwing extremists are harnessing this historical election as a recruitment tool. Many rightwing extremists are antagonistic toward the new presidential administration and its perceived stance on a range of issues, including immigration and citizenship, the expansion of social programs to minorities, and restrictions on firearms ownership and use.". Hm, meni ovo malo liči da Obama smatra da svako ko njega kritikuje, ko se zalaže za očuvanje Drugog amandmana, i protivi se recimo operacijama Fannie Mae i Freddie Mac ili širenju države blagostanja, samim tim postaje "desni ekstremista", takoreći nacista, podložan (što je najvećma zabrinjavajuće), "monitoringu" vlade.

Ovo uopšte ne treba mnogo da nas iznenadi. Pošto je Obama bio kandidat američke obrazovne industrije, i to diplomac fakulteta političkih nauka, nije nikakvo čudo da on samo primenjuje ono što ga je naučio profesor Herbert Markuze, obožavalac Maoa i Ho Ši Mina, u svom eseju o "represivnoj toleranciji": "treba zabraniti sve desničarske ekstremističke grupe, fašiste, naciste i one koji su za smanjenje socijalnih izdataka vlade." U ime istinske, nerepresivne tolerancije.

Zašto smo nepreduzimljivi?

Medijum Galup je objavio istraživanje u kome tvrde da građani Srbije nemaju preduzetničku inicijativu. Naime oko 67 procenata stanovništva ne planira da osnuje privatnu firmu ili da proširi postojeći posao.

Da li na to utiču kulturološki razlozi ili možda društveno uređenje? Odrasli smo na državnim jaslama pa nam je takva vrsta rizika strana. Na osnovu podataka o imigrantima u Americi izgleda da društveno uređenje nema mnogo veze sa preduzimljivošću pojedinca. U Americi imigranti započinju više poslova nego lokalci. Imigranti iz Indije, Pakistana, Kine imaju više svojih firmi nego imigranti iz Južne Amerike i Kariba. Imigranti iz komunističke Kine imaju više svojih firmi (relativno) nego imigranti iz relativno kapitalističkih zemalja Južne Amerike. Doduše studija zaključuje da su bitni faktori lični i ljudski kapital što delimično ruši ovaj argument.

Da li neko ima ideju zašto građani Srbije nisu skloniji preduzetništvu?