Zdravko Čolić traži sponzora

Ne volim da budem od onih koji nikad nisu izašli iz 1990-ih, ali ne može se poreći da je to period koji nas je najviše obeležio. I kada sam video da je baš Zdravko Čolić dobio sponzorski ugovor sa monopolskom državnom firmom, prvo mi je palo na pamet šta je Zdravko radio 1990-ih.

Za mlađe koji o tom dobu znaju samo iz priča, tokom 1990-ih su postojale samo dve vrste ljudi: oni koji su za režim i oni koji su protiv njega. Sada izgleda čudno, ali u toj podeli su Bora Đorđević i Đorđe Balašević bili na istoj strani -- obojica su bili jako glasno protiv režima. Tu je bilo i mnogo drugih celebrities, možda manje glasnih ali sa jednako jasnim pozicijama. Jednostavno merilo ko gde stoji je bilo to ko se mogao pojaviti na RTS-u. Sećam se recimo da su se 5. oktobra uveče u RTS studiju pojavili Bajaga i Vesna Zmijanac i da je to izgledalo jako čudno -- zato što godinama unazad nismo bili navikli da ih tu vidimo.

Zdravko Čolić je bio jedan od onih koji su se redovno pojavljivali. On nije aktivno podržavao Miloševića, kao što mnoge druge javne ličnosti jesu. On je uradio nešto gore -- pretvarao se da je apolitičan. Kao da su se pitanja diktature i slobode, rata i mira, života i smrti mogla svesti na "politiku", Čolić je deset godina o svemu tome ćutao i kroz 1990-te se provukao a da se nikome ne zameri. A kao obrazovan čovek, magistar ekonomije, teško je pomisliti da o svim događajima nije imao baš nikakav iskreni stav.

Nije da bi EPS-ovo sponzorisanje bilo išta bolje da je bilo ko drugi u pitanju, ali eto zašto me vest da je to baš Čolić nije iznenadila.

Revolucija bez dece

Srpski proleteri i proleterke izgleda nisu pokazali dovoljan nivo klasne svesti i solidarnosti sa drugovima i drugaricama diljem sveta. Okupilo se svega desetak revolucionara u Beogradu, voljnih da "okupira srpski Vol Strit" (šta god to značilo).

Drug Ivan Marović je zaključio svoju diskusiju rečima da revolucija zasad nije uspela jer drugovi nisu na odgovarajući način sproveli rad sa masama na terenu, i da je za uspeh revolucije važno da se ubuduće bolje organizujemo.

Iako drug Marović ima dosta iskustva sa organizovanjem masa, ja ipak mislim da je reč o profesionalnoj deformaciji, i da ovaj put nije loša organizacije u pitanju, nego loša komunikacija. Prvo, trebalo je da drugovima objasne šta je to i gde se nalazi srpski Vol Strit, da bi znali šta da okupiraju. I drugo i još važnije, trebalo je zarad proširenja baze kroz regrutovanje sitne buržoazije i malograđanskog sloja, da objave kao glavni zahtev otpis svih dugova uzetih u švajcarskim francima (što bi bilo sasvim na liniji zahteva drugova iz centrale u Njujorku). Mislim da bi tada odziv bio mnogo bolji.