Neviđena glupost u inače solidnom tekstu

U novom The New York Times Magazineu je izašao tekst o ekonomskoj filozofiji Baracka Obame. Autor ga u nekoliko navrata naziva "Chicago School Democratom", zbog toga što je Obama 12 godina bio predavač na Čikaškom univerzitetu. Opšta ocena autora je da Obama nije toliki levičar koliko to na prvi pogled izgleda, možda i zato što se u Čikagu družio sa nekim ekonomistima.

Ali, jedna rečenica u tekstu je skandalozna. Obratite pažnju: "Ipak laissez-faire kapitalizam nije doneo sve što su njegovi zastupnici obećavali. Stvorio je velike budžetske deficite, najizraženiju nejednakost dohotka od 1920-ih i trenutnu finansijsku krizu." Hajde još i da prihvatim ovo za nejednakost i za finansijsku krizu, ali budžetski deficit? Kako je to kapitalizam zasnovan na slobodnom tržištu doveo do velikog budžetskog deficita? Potpuna glupost.

Ipak, ostatak teksta je dosta dobar i koga zanima čemu se može nadati od Obame, treba da ga pročita.

Pesimizam glasača

Na tekst Boška Mijatovića u Politici u kome govori o ekonomskom napretku za poslednjih sedam godina je ostavljeno 13 komentara. Nijedan pozitivan. Mijatović je u tekstu izneo činjenice koje nijedan komentator ne osporava (realni rast plata i penzija, izostanak rasta nejednakosti i slično), ali mu uglavnom zemaraju da se previše oslanja na statistiku a ne na osećaj za feeling. Pozivaju se i na autoritet Nebojše Katića da bi dokazali da je situacija katastrofalna.

Bryan Caplan kaže da je jedan od razloga za generalnu popularnost loših ekonomskih mera i pesimizam glasača, odnosno da prosečan glasač veruje da je ekonomska situacija gora nego što jeste. Sudeći samo po komentarima u Politici, Caplan je apsolutno u pravu.

Ja bih tražio 3.000

Mi smo uputili i zahtev resornom ministarstvu da razmotri mogućnost povećanja subvencija sa 120 na 250 evra, pozivajući se na iskustvo zemalja u okruženju koje isplaćuju 300 evra po hektaru - izjavio je za Danas Veselin Lazić, iz Udruženja paora 100 P plus.

Ne znam zašto su zahtevi naših ljudi uvek ograničeni onime što se radi "u okruženju". Ako su te subvencije po hektaru tako super, zašto se rukovoditi primerom Hrvatske pa davati samo po 300 evra? Zašto mi ne bismo bili bolji od njih pa dali svakom paoru po 3.000 evra po hektaru?

Kada su jednom prilikom pitali Hayeka kakav amandman bi trebalo dodati američkom Ustavu kako bi postao liberalniji, on je rekao da treba samo dodati amandman sledeće sadržine "Kongres neće donositi zakone koji će biti diskriminatorni."

Tako nešto bi trebalo staviti i u srpski Ustav, jer bi to značilo da država ne može nekome da daje pare samo zato što je poljoprivrednik, radnik, naučnik, sportista, muško, žensko, nacionalna manjina, ili Srbin. Svaka mera bi morala da se odnosi na SVE građane podjednako. Ako nekome želiš da daš 100 evra, morao bi da daš svakome. Onda ovakvih zahteva ne bi ni bilo.

Vanstranački stručnjaci

LDP ima zadatak da pronađe nestranačke kadrove, između ostalog, za Apotekarsku ustanovu Beograd, Beograd put i Infostan.

Zar LDP ne bi umesto toga trebalo da podnese inicijativu za privatizaciju ovih preduzeća? Zašto se država bavi apotekarstvom?

Problem sa socijalizmom nije bio što su na vlasti bili nedovoljno kompetentni ljudi, nego što sam sistem ne funkcioniše. Dovedite najboljeg urednika na čelo RTS-a i opet će od te kuće građani videti više troška nego koristi. Dovedite najboljeg apotekarskog menadžera na čelo državnih apoteka i one opet neće raditi kao što bi radile privatne apoteke uz liberalan režim uvoza lekova i izdavadnja licenci. Nije poenta dovesti stručnjake umesto političara, nego povući državu iz poslova koje ne treba da radi.

Evo i starog posta o vanstranačkim stručnjacima.