Gledam u poslednje vreme seriju "Jericho" koja se dešava u istoimenom gradu u Kansasu, nakon što je u Americi ekspodiralo više od 20 nuklearki. Svi veliki gradovi su zbrisani, a sedište federalne vlade je premešteno u Columbus, Ohio. Nakon svega toga, dolazi do građanskog rata i podele Amerike, tako da sve države zapadno od Misisipija priznaju vladu u Chayenneu, Wyoming. Dobra je serija, toplo je preporučujem.
Međutim, ovi detalji iz serije su me podsetili na mapu koju sam video pre nekog vremena, a koja se zove "Balkanized North America". Mapa prikazuje kako bi Severna Amerika mogla da izgleda da im se desio proces koji zovu "balkanizacija". Ispod mape se nalazi i kratka alternativna istorija.
29 February 2008
Mit o Putinu
Kategorija:
Svet
Evo jedne liste stopa rasta GDP 2006. Očigledno je da su najbrže rasli izvoznici nafte -- Azerbejdžan čak 32%. Rusija, drugi svetski izvoznik nafte, je na skromnom 50-om mestu. Iznad nje su praktično svi značajniji izvoznici nafte, uključujući Čavezovu Venecuelu, Gadafijevu Libiju i čak ratom zahvaćene zemlje kao što su Čad i Sudan. Za potpunije poređenje treba izračunati udeo nafte u GDP svih ovih zemalja, ali i pogled na ovu tabelu je dovoljan da se relativizuje slika o Putinovom upravljanju ekonomijom.
Evo jednog drugog grafika koji rangira istočnoevropkse zemlje, gde se vidi da je u poslednje četiri godine Rusija rasla sporije od ostalih izvoznika nafte, Azerbejdžana i Kazahstana, a tek malo bolje od ostalih suseda koji nemaju ni kapi nafte.
Dakle, Rusija raste po stopi od 6-7% pre svega zbog gotovo desetostrukog rasta cene nafte koji se poklopio sa periodom Putinove vladavine -- od nekih $12 do današnjih $100 po barelu. U svetlu tih cena i u poređenju sa rastom ostalih zemalja izvoznika nafte, jasno je da je Rusija ustvari ispod proseka.
Razlog? Podržavljenje naftnih komanija je umanjilo njihovu efikasnost, a samovoljna vladavina i manjak nezavisnog sudstva odbijaju potencijalne ulagače. Zna se šta uspeva a šta ne uspeva u ekonomiji -- ne može Putinova Rusija biti izuzetak samo zato što se srpski političari dive njegovoj čvrstoj ruci.
Update: Sasvim slučajno, naslovna strana novog Economista ima istu temu. A i zaključak Economista je isti -- da nije bilo vrtoglavog rasta cene nafte, Putinov učinak na ekonomiju bi bio negativan. U prvom mandatu je uradio nekoliko dobrih stvari, ali onda počev od Yukos afere podržavljuje ekonomiju i povećava samovolju vlasti, pravnu nesigurnost i korupciju. Rusija raste manje nego što bi, imajući u vidu cenu nafte, trebalo. Evo glavnog teksta.
Evo jednog drugog grafika koji rangira istočnoevropkse zemlje, gde se vidi da je u poslednje četiri godine Rusija rasla sporije od ostalih izvoznika nafte, Azerbejdžana i Kazahstana, a tek malo bolje od ostalih suseda koji nemaju ni kapi nafte.
Dakle, Rusija raste po stopi od 6-7% pre svega zbog gotovo desetostrukog rasta cene nafte koji se poklopio sa periodom Putinove vladavine -- od nekih $12 do današnjih $100 po barelu. U svetlu tih cena i u poređenju sa rastom ostalih zemalja izvoznika nafte, jasno je da je Rusija ustvari ispod proseka.
Razlog? Podržavljenje naftnih komanija je umanjilo njihovu efikasnost, a samovoljna vladavina i manjak nezavisnog sudstva odbijaju potencijalne ulagače. Zna se šta uspeva a šta ne uspeva u ekonomiji -- ne može Putinova Rusija biti izuzetak samo zato što se srpski političari dive njegovoj čvrstoj ruci.
Update: Sasvim slučajno, naslovna strana novog Economista ima istu temu. A i zaključak Economista je isti -- da nije bilo vrtoglavog rasta cene nafte, Putinov učinak na ekonomiju bi bio negativan. U prvom mandatu je uradio nekoliko dobrih stvari, ali onda počev od Yukos afere podržavljuje ekonomiju i povećava samovolju vlasti, pravnu nesigurnost i korupciju. Rusija raste manje nego što bi, imajući u vidu cenu nafte, trebalo. Evo glavnog teksta.
NBS priznaje
Kategorija:
Monetarna politika
Guverner Jelašić se konačno složio sa nama:
Prema njegovim rečima ...referentna kamatna stopa je ispod stope inflacije. ... Zbog toga je, kako je istakao Jelašić, Narodna banka Srbije odlučila da poveća referentnu kamatnu stopu sa 10,75 na 11,5 odsto.
To što je referentna kamatna stopa ispod stope inflacije znači da je realna referentna kamatna stopa negativna -- to jest da je monetarna politika sve ovo vreme bila ekspanzivna.
Kao što odavno govorimo, na primer ovde, ili malo opširnije ovde. I podsećam da je referentna kamata već jednom podignuta pre dva meseca, sa 9.5%.
Eto zašto su cene rasle.
Prema njegovim rečima ...referentna kamatna stopa je ispod stope inflacije. ... Zbog toga je, kako je istakao Jelašić, Narodna banka Srbije odlučila da poveća referentnu kamatnu stopu sa 10,75 na 11,5 odsto.
To što je referentna kamatna stopa ispod stope inflacije znači da je realna referentna kamatna stopa negativna -- to jest da je monetarna politika sve ovo vreme bila ekspanzivna.
Kao što odavno govorimo, na primer ovde, ili malo opširnije ovde. I podsećam da je referentna kamata već jednom podignuta pre dva meseca, sa 9.5%.
Eto zašto su cene rasle.
Subscribe to:
Posts (Atom)