RTS

Mladi LDP-a traže Tijanićevu smenu.

Mladi LDP-a, ništa niste shvatili. Ne treba tražiti smenu Tijanića, nego ukidanje RTS-a. Prodaju, privatizaciju. Dok god je RTS-a biće i raznih Tijanića, u to nemojte sumnjati.

Po kojem to liberalnom principu država treba da se bavi proizvodnjom TV programa? Nemojte mi reći da bi bez državne televizije narod ostao neinformisan. Privatnih novina i televizija koliko hoćete, kad bi se ukinuo/prodao RTS bilo bi ih još više, a danas sa internetom, svako ko je zainteresovan može da pogleda sajt vlade i ostalih institucija gde može naći još i detaljnije informacije koje mu trebaju.

Jedini razlog zbog kojeg se država bavi TV programom je kontrola javnog mnjenja i promocija države. Ne mora se biti tržišni fundamentalista da bi se to shvatilo. Da li stvarno verujete da političari vode svoju televiziju da bi govorili istinu? Što je 1990-ih govorio Vuk Drašković, kad pogledam Politiku ni datum im ne verujem, nego moram da pogledam i neke nezavisne novine da se uverim da je tačan.

Amerika ima jednu državnu radio-televiziju i to je Glas Amerike. I on se može čuti i videti svuda, osim u jednoj zemlji -- unutar samih SAD. Zato što je državna proizvodnja informacija tamo ustavom zabranjena.

Klasično liberalni ekonomisti

Koliko su popularni klasično liberalni ekonomisti? Evo jedne priče: (ne znam da li smo već preneli ovo, ako jesmo izvinjavam se).

One day an economist looked up and saw a little girl being attacked by a vicious dog, just down the street. He rushed over and saved the girl by strangling the dog.

A reporter interviews him and says, "Sir, this is a wonderful thing you have done. Did you say you are an economist?"

"Yes, I am," says the economist.

"Very good, sir," says the reporter, "this will be our lead story tomorrow, and the headline will be 'Radical libertarian economist saves little girl from vicious dog.'"

"Well, I'm not that radical," says the economist. "I'm really more of a classical liberal."

The reporter scratches his head and says, "Well, we'll come up with something. Whose views would you say you are closest to?"

"Oh, I suppose it would be Milton Friedman," says the economist.

Next day, the economist buys the paper. Across the front page is splashed: "CHICAGOITE KILLS FAMILY PET!"

Pomoć Srbima ili pozitivna eksternalija

Skijališta Srbije će investirati 40 miliona evra poreskih obveznika u ski centar na Brezovici. Komentatori su uglavnom zabrinuti što se ovaj novac troši na Kosovu umesto da se investira u Srbiji. Ja mislim da nema velike razlike da li se ovaj novac troši na Kopaoniku ili Brezovici. Radi se o lošoj alokaciji sredstava. Novac koji država investira u turizam je novac koji građani nisu investirali u nešto drugo. Najbolje bi bilo da takvih investicija uopšte nema. Ako iz političkih razloga država želi da pomaže Srbe na Kosovu onda je najbolje da to rade direktnom preraspodelom, odnosno da im isplaćuju neku vrstu pomoći u kešu, pa neka oni sami ulažu novac u skijališta ili pekare, svejedno. Ovako, postavlja se pitanje ko zaista izvlači korist od ovog posla?

Odluka da Skijališta Srbije investiraju na Brezovicu predstavljaju direktnu subvenciju ovom preduzeću. Upravo će ovo javno preduzeće imati najviše koristi od ove investicije. Verovatno su zato i lobirali Ministarstvo ekonomije za pomoć napaćenom srpskom narodu na Brezovici. Zato ne treba da čudi da je direktor Skijališta Srbije izvesni Nebojša Nedeljković član G17 plus, stranke koja vodi i Ministarstvo ekonomije.

Naravno, nije Dinkić izmislio ovaj sistem. Strana pomoć u velikoj meri predstavlja subvencije domaćim preduzećima svuda u svetu. Američku vojnu pomoć, što je takođe popularna tema i kod nas ovih dana, je teško ukinuti jer predstavlja subvenciju domaćim proizvođačima oružja. Mnogi proizvodi (hrana, kondomi, lekovi) koje USAID besplatno deli po Africi i Aziji su proizvedeni u Americi iako ih je moguće nabaviti jeftinije u drugim zemljama što bi pomoglo većem broju ljudi. Ali kao što osnovni cilj ovih programa nije povećanje bezbednosti ili pomoć većem broju ljudi tako i osnovni cilj investicija na Brezovici nije pomoć srpskom stanovništvu. To mu dođe više kao pozitivna eksternalija.

Obavezna rezerva

Obavezna rezerva je u Srbiji previsoka. Trenutno iznosi 45% na bitne stvari. Neko će reći da to i nije tako strašno, evo u Jordanu je 80%. , Ali, u Crnoj Gori i Hrvatskoj je 19%. Suština je u tome da postoji mnogo ljudi u Srbiji koji su spremni da pozajme svoj novac po stopi od 5-6%, a primarni razlog zašto taj novac nije raspoloživ za kredite po toj stopi je visoka obavezna rezerva.

Računica je otprilike sledeća. Odete u banku i oročite 1000 evra, uz kamatu od 6%. Banka od tih para mora da izdvoji 450 evra za obaveznu rezervu i na to joj NBS plaća 2,5% kamate. To znači da banka mora da plasira ostalih 550 evra po kamatnoj stopi od 9.3% da bi bila na nuli, odnosno da bi mogla vama da isplati 60 evra kamate. Ako pretpostavimo da banka ima i neke troškove, od recimo 10 evra na svakih 1000 evra kredita, onda kamatna stopa po kojoj banka daje kredite mora da bude preko 11%.

Koja su rešenja? Prvo rešenje je jednostavno smanjenje obavezne rezerve. Međutim, ako se to odradi bez liberalizacije kapitalnih tokova, dovešće do inflacije. Druga mera je da NBS poveća kamatu koju plaća na obaveznu rezervu. Teško je znati koliki prinos NBS ostvaruje na svoje plasmane, ali verujem (nadam se!) da je veći od 2,5%. To znači da možda ima prostora za povećanje kamate na obaveznu rezervu, ako NBS smanji neke druge troškove. To bi dovelo do smanjenja aktivnih, odnosno povećanja pasivnih stopa.

Najbolje rešenje je, svakako, uvođenje evra. Time bi NBS izgubila instrumente monetarne politike, ali, to je već njihov problem, ne naš.