Realnost regulacije

Prvo, finansijske regulacije je sve više. U poslednjih 8 godina, Securities and Exchange Commission (SEC), američko državno regulatorno telo je povećalo budžet sa 400 na 900 miliona dolara. A kakvi su rezultati, dobro pokazuje najnoviji slučaj piramide od 50 milijardi dolara investitora Bernarda Madoffa. Još 1999. godine SEC je dobila pismo jednog investitora koji je upozirio da je Madoffov fond ustvari piramida. Komisija je pogledala i zaključila da je sa fondom sve u redu, nije reagovala i piramidu nije otkrila ni do današnjeg dana. Priču je ovog puta raširila jedna mala privatna konsultanska kuća u pokušaju da zaštiti svoje klijente od ovakvih investicija. Komisija za hartije od vrednosti, kojoj je to posao, nije bila sposobna da prepozna običnu piramidu i to nakon što je eksplicitno upozorena da se radi o piramidi.

Afera Enron otkrivena je na sličan način. Ni kod Enrona regulatori nisu imali pojma šta se dešava, a aferu su otkrili individualni short-selleri, trgovci koji su se kladili na budući pad akcija Enrona jer su osnovano pretpostavljali da se nešto dešava.

Razlozi zašto regulacija ne radi su isti koji važe za bilo koju državnu intervenciju. Prvo je pitanje motivacije -- državne regulatore možete donekle motivisati platama ili napredovanjem, ali individualni investitori ili trgovci, koji rade za sebe ili rizikuju svoj novac imaju mnogo više da dobiju ili izgube i mnogo više motiva da otkriju malverzacije kojima mogu biti direktno oštećeni. Drugo je pitanje informacija -- insajderi direktno upleteni u mehanizme tržišta će uvek bolje znati šta se na tržištu stvarno dešava, jer za to je potrebno ne tehničko ili školsko znanje, nego znanje na hiljade raznih, nekad naizgled nebitnih detalja o raznim dešavanjima na tržištu. Jedan trač na berzi u proseku sadrži više relevantnih informacija nego teorijski finansijski model.

Šta god da se regulacijom postiže, istovremeno se i sprečavaju upravo ovi privatni, decentralizovani mehanizmi otkrivanja prevara. Insajdersko trgovanje je jedan od takvih mehanizama, a zabranjeno je i ljudi zbog njega idu u zatvor. Pre nekoliko meseci short-selling, mehanizam pomoću kojeg je oktriven Enron, je takođe bio privremeno zabranjen.

Loši dinari

Ne mislim na to što je dinar prvo izgubio, pa povratio deo vrednosti u odnosu na evro. Mislim na fizički kvalitet para.

Pretpostavljam da ste primetili da je u poslednje vreme novac u opticaju veoma, veoma, lošeg kvaliteta. Kvalitet je toliko nizak, a pojava toliko česta, da su mnoge prodavnice i kiosci istakli obaveštenja tipa "Ne primamo oštećeni novac". Meni se desilo da nisu hteli da mi prime jednu novčanicu od 200 dinara, a nekoliko novčanica od 20 dinara sam bacio jer je sigurnosna traka prosto otpala. Čovek koji je odbio da primi novčanicu od 200 dinara mi je rekao "Ja bih ti je primio, ali neće da mi je prime u banci."

Dakle, koliko vidim, nešto ozbiljno ne funkcioniše u sistemu zamene dotrajalih novčanica.

Zašto se svima čini da je svuda gužva?

Slaviša je u prethodnom postu preneo zanimljive podatke o gustini stanovništva na Zemlji, koji govore da je Zemlja veoma retko naseljena. Ko ne veruje, neka pogleda ovde. Radi se o zanimljivoj ideji da se fotografiše svaka tačka na kojoj se presecaju uporednici i meridijani (oslona tačka, ako me sećanje ne vara). Navodno, takvih tačaka na kopnu ima 10.766. Ako na sajtu pogledate malo fotografije tačaka koje su do sada slikane, videćete da skoro ni na jednoj nema žive duše.

Postavlja se onda pitanje - zašto se nama čini da je Zemlja tako gusto naseljena? Odgovor je - pa zato što se velika većina nas kreće samo tamo gde ima ljudi.

Mi se, prosto, krećemo samo po gradovima, dakle po mestima gde je gustina ljudi daleko najveća. Samim tim, stičemo pogrešnu predstavu o tome koliki deo Zemljine površine je potpuno nenaseljen, iako je naseljiv.

Kapitalne investicije

Jedna od stvari koja mi je zanimljiva u poslednje vreme je zašto je izgradnja postala tako komplikovana stvar.

Recimo, kada je krajem 19. veka građena pruga Beograd - Niš, napravljena je za samo 3 godine (radovi započeti 1881, a završeni 1884. godine). Danas za tri godine ne može ni samo dokumentacija da se pripremi.

Možda je izgradnja Empire State Buildinga još fascinantnija - počeli su da kopaju temelje 22. januara 1930. godine, a zgrada je otvorena 1. maja 1931. godine. Znači, kompletna zgrada od 102 sprata je sa ondašnjom tehnologijom napravljena u sred Menhetna za samo 15 meseci. Meni je to potpuno neverovatno. Sa druge strane, 7 godina nakon napada terorista na Svetski trgovinski centar, tamo i dalje zjapi rupa.

Dakle, danas imamo daleko bolju tehnologiju (počev od specijalizovanog softvera za projektovanje, jačih i jefitnijih mašina, stručnijih ljudi) ali iz nekog razloga ne ide. Zašto?

Ne znam, ali mi se čini da Kinezi, na primer, nemaju takvih problema. Meni deluje sasvim moguće da demokratija, sa stalnom potrebom da se svima izađe u susret i da se da prostor svakome ko se iole može oseteti ugroženim, ozbiljno ograničava mogućnost brze izgradnje. Ne kažem da je to nužno loše, jednostavno mislim da je zanimljivo.

Dve proporcije

O resursima, ishrani i navodnoj prenaseljenosti sveta.

1) Kada bi svi ljudi sveta bili raspoređeni u četvoročlane porodice i smešteni u kuće srednje veličine sa okućnicom, svi bi stali na površinu jednog Teksasa ili Francuske.

2) Kada bi na svoj povrišni koja se trenutno koristi za poljoprivredu na svetu produktivnost bila slična produktivnosti poljoprivrede u EU ili SAD, svet bi proizvodio dovoljno hrane za 40 milijardi ljudi.