Posle kažu da smo rusofobi

Vlada Srbije je ukinula vize za građane Rusije. Sjajna vest. Još bi me više obradovala vest da je Vlada Srbije odlučila da za ulazak u Srbiju više nikome nije potrebna viza. Kao i nesmetana trgovina (ukidanje carina) i slobodan protok ljudskog kapitala bi imao pozitivne efekte na ekonomski razvoj.

Sa druge strane zanima me šta radi naša diplomatija na ukidanju viza za građane Srbije. Na primer, za ulazak na Maleziju su neophodne unapred izdate vize samo građanima Izraela i Srbije. Ne znam koliko je odnos prema muslimanima za vreme ratova kriv za ovo. Građanin BiH, Ratko Mladić, bi vizu za Maleziju dobio na aerodromu. Za Hong Kong recimo građanima sa BiH i makedonskim pasošem ne treba viza dok nama treba. Mislim da ima dosta primera gde se Srbija svrstava u grupu sa bezbednosno problematičnim zemljama bliskog istoka i zemljama čiji je BDP otprilike četiri puta manji od našeg. Ne vidim zašto se naše diplomate ne bi potrudile i oko ukidanja viza za ove zemlje dok čekamo šengen. Pritom naša diplomatija nije za potcenjivanje, plaćamo 64 ambasade u svetu.

Berza i istorija

Pre rata u Iraku nafta je koštala $25, sada košta $100. Ali otkud znamo da je baš rat a ne neke druge stvari doprinele rastu cene nafte? Ne znamo, ali možemo sa velikom sigurnošću tvrditi na osnovu cena naftnih fjučersa pre rata -- a ovaj izvor kaže da su one za celu deceniju bile oko $25. To ne znači samo da se nije očekivao rast cene nafte, nego da se na tržištu nije očekivao ni rat.

Već smo dosta pisali o sposobosti kladionica i berzi da predvide buduća kretanja, ali gledanje u očekivanja tržišta je takođe i sjajan način za razumevanje istorije. Još uvek se nedovoljno koristi, ali jedan dobar primer je ova knjiga Nialla Fergusona. Znate kako smo u školama učili da je Prvi svetski rat nastao zbog interesa velikih sila za novom preraspodelom teritorija, kako se rat dugo zakuvavao i kako je Principov atentat bio samo neposredan povod, dok su politički i istorijski uzroci bili mnogo dublji. Drugim rečima, do opšteg rata je tih godina ionako moralo da dođe. (To nije naš specijalitet nego uobičajeno razumevanje Prvog svetskog rata u svetu.)

Niall Ferguson međutim gleda kretanje berzanskih indeksa iz 1914. i pre toga. Period pre Prvog svetskog rata je ustvari jedan od najmirnijih i najproduktivnijih u istoriji, doba slično današnjoj globalizaciji gde su međunarodna trgovina i strane investicije rasle kao nikad pre. Glavni berzanksi indeksi u Evropi nisu pokazivali nikakvu zabrinutost investitora, naprotiv, rasli su. Da su postojale političke napetosti, budite sigurni da bi berze prve reagovale -- kao što i Beogradska berza reaguje kad Toma Nikolić na dva dana postane predsednik skupštine. Ali niko u Evropi nije dezinvestirao do samog početka rata, pa i posle toga. Indeksi nisu pali ni posle sarajevskog atentata, krenuli su malo nadole tek pošto je Austrija napala Srbiju, a čak se i onda nisu strmoglavili nego padali postepeno sa ulaskom jedne po jedne države u rat. Istoričari su posle rata ispričali priču kako je sve to bilo očigledno, neminovno, kako su znali da se to mora dogoditi. Ali eto, podaci pokazuju da investitori nisu znali. A ako oni koji ulažu svoje pare nisu videli rizik, verovatno nije niko.

Na kraju ispada da je najbolje tumačenje početka Prvog svetskog rata koje ćete naći -- ovo.