Pages

17 November 2009

Pitanje

Zamislite da produktivnost svih zemalja sveta, uključujući i Srbiju, ove godine poraste za 1%. Za koliko će porasti životni standard u Srbiji?
Odgovor je lak -- za 1%.

Zamislite sada da produktivnost Srbije poraste za 1%, a produktivnost svih ostalih zemalja za 3%. Šta se dešava sa životnim standardnom u Srbiji?

Odgovor je sada malo teži i glasi -- isto za 1%.

Poruka je opet da je ceo koncept nacionalne "konkurentnosti" irelevantan. Primer je od Paula Krugmana, mog omiljenog ekonomiste kada se radi o međunarodnoj ekonomiji (i ničemu više).

Evo našeg ranijeg kviza sa sličnim pitanjem.

Ko je ovo rekao o Rusiji?

Zarad naše budućnosti neophodno je je osloboditi našu zemlju od upornih društvenih problema koji sprečaavaju kreativnu energiju i onemogućavaju progres. Ovi problemi su, između ostalih:

1. Vekovi ekonomske zaostalosti i navika da se oslanjamo na izvoz sirovina, razmenjujući ih za gotove proizvode. Petar Veliki, posledni carevi i boljševici su stvorili elemente sistema invoacija. Ali cena tih uspeha je bila previskova. Kao pravilo, to je postignuto uz ogromne napore, koristeći sve poluge totalitarne državne mašinerije.

2. Vekovi korupcije su oslabili Rusiju. Do današnjeg dana ova korozija je posledica prevelike uloge države u mnogim bitnim aspektima ekonomskih i drugih aktivnosti. Ali, to nije ograničeno na državu - biznis takođe greši. Mnogi preduzetnici ne brinu oko nalaženja talentovanih pronalazača, uvođenja jedinstvenih tehnologija, razvoja i prodavanja novih proizvoda, već se pretežno bave podmićivanjem vladinih činovnika zarad kontrolisanja tokova redistribucije imovine.

3. Paternalistički stavovi su široko rašireni u našem društvu, poput ubeđenja da država treba da reši sve probleme. Ili neko drugi, ali nikada osoba o kojoj s radi. Želja da se napravi karijera "od nule", da se postigne uspeh korak po korak, jednostavno nije jedna od naših navika. Ovo se ogleda u nedostatku inicijative, nedostatku novih ideja, mnogim nerešenim pitanjima, lošem kvalitetu javne rasprave, uključujući i kritiku.


Izvodi iz članka Dmitrija Medvedeva, predsednika Rusije. Ima još mnogo toga zanimljivog, vredi pročitati. Tu je i intervju koji je dao Spieglu, pre neki dan, pod nazivom "Nafta i gas su naša droga".

PS. Ovo sam prosto morao da dodam:

Impresivna zaostavštvina dve velike modernizacije u istoriji naše zemlje - ona koju je sproveo Petar Veliki i ona sovjetska - doveli su do propasti i poniženja i rezultirali su smrću miliona građana. Nije na nama da sudimo našim pretcima. Ali, moramo prepoznati da očuvanje ljudskog života nije bio, eufemistički rečeno, prioritet vlasti u tim godinama. Nažalost, to je činjenica. Danas je prvi put u našoj istoriji da imamo šansu da dokažemo sebi i svetu da se Rusija može razviti na demokratski način.

Obavezna žalost

Ne sviđa mi se ovo što radi RRA.

Da li će neko nekoga da žali treba da bude privatna, a ne javna stvar. Država može, ako baš želi, da uvede neka posebna pravila za državne medije, ali da zabranjuju privatnim TV stanicama da emituju program je potpuno bez veze.

Ako neko hoće da žali pokojnog patrijarha, niko ga ne tera da gleda DM Sat ili sluša Radio S. Sa druge strane, ako neko neće da žali, niko mu ne brani da sluša muziku sa CD-a. Ako je to već tako, zašto zabraniti emitovanje zabavnog programa?