Sutra u podne, ispred Ministarstva finansija.
04 June 2012
Nezavisna Država Evropa, NDE
Kako se stvari brzo odvijaju. Sinoć (pacifičko vreme) čitam nekoliko tekstova (ovde i ovde) u kojima se paniči kad će već Angela Merkel jednom da shvati da evropska super-država nema alternativu, i da prihvati ideju evroobveznica i prenošenja fiskalnog suvereniteta na Brisel. Već jutros Wall Street Journal javlja da taj trenutak izgleda nije daleko: iz nezvaničnih ali pouzdanih izvora se saznaje da je Merkelova spremna da prihvati da nemačka finansira nove bailoute ako se instalira država Evropa. Ali, to će biti proces od više meseci dok se ne donesu amandmani na postojeći Ustav. No, ne treba sumnjati da će to biti usvojeno, neće valjda demokratije i izbori da zaustave progres, iako je WSJ malo zabrinut da će "populisti" da talasaju, galame i sreću kvare.
Interesantno pitanje za mene je - šta treba libertarijanci da rade u ovoj situaciji: ko je prijatelj a ko neprijatelj? Mislim da je česta i instinktivna reakcija mnogih libertarijanaca da se sojuze sa birokratima jer im se čine da su populisti u ovoj situaciji još gori. Dobar primer tog rezonovanja je Jesus Huerta de Soto, po mom sudu jedan od najvažnijih živih ekonomista. Ali pre neki dan piše članak u kome tvrdi da je evro super stvar, zato što prisiljava levičarske vlade da rade ono što ne žele, da smanjuju državnu potrošnju u nedostatku mogućnosti za devalvaciju. On vidi evro kao neku vrstu surograta zlatnog standarda i ukazuje da populistički kritičari evra daju vrlo slične argumente protiv njega koje protiv zlatnog standarda daju svi levičari: da je "rigidan", da ograničava moć države da kreativno reševa probleme, da prisiljava na štednju i "austerity" itd. De Soto ima isti problem kao i mnogi ljudi u Srbiji: on vidi svog premijera koji ne bi uradio ništa od nepopularnih stvari koje je sada prinuđen da radi i onda sklapa pakt sa đavolom: neka je evro fiat valuta, i neka ceo projekat kontrolišu kejnzijanci i levičari, ali makar ove propalitete kući malo da disciplinujemo. Mnogi se i u Srbiji osećaju slično kad MMF ili EU prisile domaću vladu da uradi nešto nepopularno.
To je po mom sudu vrlo površno i opasno rezonovanje. Ono prenaglašava značaj jednog potpuno slučajnog istorijskog fakta: da je upravljanje ECB bilo u rukama nemačke konzervativne ortodoksije stabilnog novca. Zato je evro bio stabilnija i manje inflatorna valuta od dolara i zato je kreditni balon u većini evropskih zemalja bio manji nego u SAD. Ali već sada banka je pod velikim pritiskom da počne da štampa pare, i to se već i dešava u izvesnoj meri. S druge strane, verovati da će posledica ovoga biti da će nacioanlni političari poslušno da sagnu glavu pred disciplinijućmom snagom stabilnog evra i da počnu da demontiraju državu blagostanja da bi izbegli bankrot je naivno do krajnosti. Pogledajte samo vesti poslednjih nekoliko dana i jasno vam je da će "rešenje" biti nađemo u fiskalnoj centralizaciji propraćenoj "aktivnijom" monetarnom politikom, dakle u stvaranju Sjedinjenih evropskih država koja će da omogući izbegavanje svega onoga to čega je i de Sotou i svim ostalim libertarijancima stalo. Ne u konačnom prihvatanju potrebe da se to uradi.
Zato se meni čini da su jedini saveznici u ovoj situaciji esktremisti i populisti koiji harangiraju protiv evra, od Sirize u Grčkoj, desničara u Finskoj, gospođe Le Pen u Francuskoj, i slične lumpen-političke "elite" od koje se respektabilnim analitičarima i vladajućoj kliki u Briselu diže kosa na glavi. Libertarijanci treba oberučke da podržavaju komuniste i fašiste gde god se približe vlasti u Evropi. I što su manje "respektabilni" i luđi - to su bolji i korisniji. Bukvalno, lenjinistička deviza treba da bude i naša: "što gore to bolje". Naravno, ukoliko spadate u fine, umivene, libertarijance koji se groze savezništva sa nesofisticiranim ljudima i veruju u bajku o tome da nije važno kolika je država nego samo da ima "checks and balances" iznutra onda ćete možda imati neku drugu ideju. Možda će vam se učiniti da i nije tako loše da se formira evropska super vlada, jer će onda biti dovoljno samo da formiramo nekoliko "respektabilniih" libertarijanskih thin tankova u Briselu i konvertujemo birokrate u libertarijanizam, korak po korak, fabijanski. Kao što naši prijatelji u Americi, na Catou i Heritageu, sa takvim neviđenim uspehom to rade već decenijama. Ako je tako, onda bi svetska vlada bila još bolja sa libertarijanske tačke gledišta.
Ako se pak slažete sa mnom da je politička decentralizacija jedini način očuvanja slobode (ili onog što je još ostalo od nje) onda je svako ko blokira i ruši projekat evropskog ujedinjavanja, iz ma kog razloga, i sa ma kojom motivacijom, brat najmiliji i saveznik. Tomo Nikoliću, brate Srbine, domaćine, predsedniče, gledam u tvom pravcu. I čekam da ustaneš u odbranu nezavisnoti i slobode srpskog naroda i svih građana Srbije. Sa sve Kosovom u preambuli. Na šta si položio zakletvu.
Interesantno pitanje za mene je - šta treba libertarijanci da rade u ovoj situaciji: ko je prijatelj a ko neprijatelj? Mislim da je česta i instinktivna reakcija mnogih libertarijanaca da se sojuze sa birokratima jer im se čine da su populisti u ovoj situaciji još gori. Dobar primer tog rezonovanja je Jesus Huerta de Soto, po mom sudu jedan od najvažnijih živih ekonomista. Ali pre neki dan piše članak u kome tvrdi da je evro super stvar, zato što prisiljava levičarske vlade da rade ono što ne žele, da smanjuju državnu potrošnju u nedostatku mogućnosti za devalvaciju. On vidi evro kao neku vrstu surograta zlatnog standarda i ukazuje da populistički kritičari evra daju vrlo slične argumente protiv njega koje protiv zlatnog standarda daju svi levičari: da je "rigidan", da ograničava moć države da kreativno reševa probleme, da prisiljava na štednju i "austerity" itd. De Soto ima isti problem kao i mnogi ljudi u Srbiji: on vidi svog premijera koji ne bi uradio ništa od nepopularnih stvari koje je sada prinuđen da radi i onda sklapa pakt sa đavolom: neka je evro fiat valuta, i neka ceo projekat kontrolišu kejnzijanci i levičari, ali makar ove propalitete kući malo da disciplinujemo. Mnogi se i u Srbiji osećaju slično kad MMF ili EU prisile domaću vladu da uradi nešto nepopularno.
To je po mom sudu vrlo površno i opasno rezonovanje. Ono prenaglašava značaj jednog potpuno slučajnog istorijskog fakta: da je upravljanje ECB bilo u rukama nemačke konzervativne ortodoksije stabilnog novca. Zato je evro bio stabilnija i manje inflatorna valuta od dolara i zato je kreditni balon u većini evropskih zemalja bio manji nego u SAD. Ali već sada banka je pod velikim pritiskom da počne da štampa pare, i to se već i dešava u izvesnoj meri. S druge strane, verovati da će posledica ovoga biti da će nacioanlni političari poslušno da sagnu glavu pred disciplinijućmom snagom stabilnog evra i da počnu da demontiraju državu blagostanja da bi izbegli bankrot je naivno do krajnosti. Pogledajte samo vesti poslednjih nekoliko dana i jasno vam je da će "rešenje" biti nađemo u fiskalnoj centralizaciji propraćenoj "aktivnijom" monetarnom politikom, dakle u stvaranju Sjedinjenih evropskih država koja će da omogući izbegavanje svega onoga to čega je i de Sotou i svim ostalim libertarijancima stalo. Ne u konačnom prihvatanju potrebe da se to uradi.
Zato se meni čini da su jedini saveznici u ovoj situaciji esktremisti i populisti koiji harangiraju protiv evra, od Sirize u Grčkoj, desničara u Finskoj, gospođe Le Pen u Francuskoj, i slične lumpen-političke "elite" od koje se respektabilnim analitičarima i vladajućoj kliki u Briselu diže kosa na glavi. Libertarijanci treba oberučke da podržavaju komuniste i fašiste gde god se približe vlasti u Evropi. I što su manje "respektabilni" i luđi - to su bolji i korisniji. Bukvalno, lenjinistička deviza treba da bude i naša: "što gore to bolje". Naravno, ukoliko spadate u fine, umivene, libertarijance koji se groze savezništva sa nesofisticiranim ljudima i veruju u bajku o tome da nije važno kolika je država nego samo da ima "checks and balances" iznutra onda ćete možda imati neku drugu ideju. Možda će vam se učiniti da i nije tako loše da se formira evropska super vlada, jer će onda biti dovoljno samo da formiramo nekoliko "respektabilniih" libertarijanskih thin tankova u Briselu i konvertujemo birokrate u libertarijanizam, korak po korak, fabijanski. Kao što naši prijatelji u Americi, na Catou i Heritageu, sa takvim neviđenim uspehom to rade već decenijama. Ako je tako, onda bi svetska vlada bila još bolja sa libertarijanske tačke gledišta.
Ako se pak slažete sa mnom da je politička decentralizacija jedini način očuvanja slobode (ili onog što je još ostalo od nje) onda je svako ko blokira i ruši projekat evropskog ujedinjavanja, iz ma kog razloga, i sa ma kojom motivacijom, brat najmiliji i saveznik. Tomo Nikoliću, brate Srbine, domaćine, predsedniče, gledam u tvom pravcu. I čekam da ustaneš u odbranu nezavisnoti i slobode srpskog naroda i svih građana Srbije. Sa sve Kosovom u preambuli. Na šta si položio zakletvu.
Plaćeni prijatelji
Pre jedno godinu dana sam imao vrlo kratak post pod nazivom "Šta čeka Andersa Breivika?" u kojem sam dao link na članak o odličnim uslovima života u norveškim zatvorima. Komentator 0vernight je izneo niz zamerki na taj članak. Šta će reći na ovo? :)
Prison to hire person to hang out with Breivik
The Norwegian prison where Anders Behring Breivik may be locked up for massacring 77 people last year will hire people with whom he can socialise, to keep him away from other inmates, media reported Thursday.
Subscribe to:
Posts (Atom)