Pages

10 October 2009

Ulica 226

Eto, ispade da lik i delo Tome Nikolića jednakom brzinom inspirišu i u Južnom (Novom) Sudanu i u Srbiji. Biće da je to odraz neodređenosti statusa obe države i vršljanja liberala sa Tr u obe od njih.

Sporedno pitanje iz već komentarisanog intervjua koje se tiče naziva ulica u Bgd i širom Srbije tradicionalno je otvoreno od 1944. godine. Ako je neko mislio da su neka nova imena razlog za selidbu i loš marketing, naveo bih nekoliko naziva ulica u širem centru Beograda, ili većih ulica, na koje se niko ne obazire, a koje su u domenu kurioziteta, bizarnosti ili neukusa.

1. Baba Višnjina - jedina njena zasluga je što je majka Miloša Obrenovića. Čak ni u doba najvećih majstora preimanovanja ulica nije bilo ulice Marije Broz, možda i zato što se o njoj jako malo zna, baš kao i o baba Višnji.
2. Jelena Ćetković - po zanimanju komunista. Streljana 1943. godine.
3. Save Kovačevića - dve ulice i jedan blok, predratni krijumčar duvana, potom glavni egzekutor tokom lijevih skretanja u Hercegovini. Jednako bi bilo "opravdano" dati Ratku Mladiću ulicu ili blok.
4. Palmiro Toljati - generalni sekretar italijanskih komunista. U najmanju ruku Lepen ili Ahmadinedžat treba da dobiju ulicu u Beogradu, a mislim da bi i imao ko da podrži ovakav predlog.
5. Josipa Broza

Najbolji idu napred reloaded

Toma o ekonomskom programu SNS:

Šta sadrži ekonomski plan SNS? Niste za povećanje PDV?
- Nismo.
Niste ni za otpuštanje radnika?
- Naravno da nismo.
Niti za smanjenje penzija?
- Nismo ni za to.
Kako biste onda izvukli zemlju iz krize?
- Ulaganjem u poljoprivredu i proizvodnju. Srbija je povukla radnu snagu sa sela i odvukla u gradove, gde sada ostaju bez posla. Umiru i selo i grad.

A mi mislili da nemaju plan.

Toma u magli

Današnju naslovnu stranu Kurira dobio je Tomislav Nikolić. Pored već tradicionalno dobrog seciranja nesposobnosti aktuelne vlade i kontinuiteta sa Jeremićevom politikom trpanja EU, Rusije, Irana, SAD, Kine, Kipra i inih država u saveznike jednake (i posledično male) težine, Nikolić pokazuje da nema blage predstave šta bi trebalo da se radi u ekonomskoj sferi. Time se iznova postavlja pitanje da li su za za ideje ekonomske slobode manje štetni novoobučeni radikali koji nemaju ekonomski program, pa posledično mogu da krenu u bilo kom smeru, ili DS&co koji imaju jasan ekonomski program tajkunsko-socijalističke Srbije. Elem, kako sad nema SRS koji bi bili "bad guys", pa nije jedina opcija glasati protiv njih, ja bih se osvrnuo na ekonomske tačke intervjua koje me čine skeptičnim u pogledu kapaciteta SNS da budu promoteri ičega smislenog na polju ekonomske politike.

Prva tačka koja budi sumnju je da Nikolić kaže da bi voleo da uzima kredite koje će ulagati u fabrike i poljoprivredu. To je svakako bolje nego uzimanje kredita za pokrivanje Krkobabićeve megalomanije, ali neko ko hoće da promeni Srbiju bi morao da eventualno kaže "ključne infrastrukturne projekte", a ponajpre da ih neće uzimati uopšte, nego će stvarati uslove za dolazak investitora. Nisam od onih koji bi nipodaštavali nečije obrazovanje i životno iskustvo, ali ni on, ni bilo ko iz SNS sigurno ne zna bolje od investitora šta, koliko i kada treba Srbiji.

Drugo, Nikolić se sprema da izmisli perpetum mobile - nema povećanja PDV, nema otpuštanja, nema smanjenja penzija. To u ovom trenutku nije matematika koja ima ikakve izglede na uspeh, a čak i da ima, osim povećanja PDV ostale stavke uopšte nisu pogrešne, niti nepravedne. Smanjenje penzija bi pre značilo reviziju lažnih invalidskih penzija, smanjenje prava iz porodičnih penzija, kasnije penzionisanje i početak neke smislene reforme. Kada je reč o otpuštanju partijskih kadrova, loših i neradnih prosvetara i medicinskog osoblja, zatvaranju škola i domova zdravlja koji stvaraju višestruko više troškova od koristi,to teško da može biti loš marketinški potez. Tvrditi da su obrazovanje i zdravstvo u Srbiji odlični, da su penzije male, a državna uprava manje-više po meri je u najmanju ruku glupo.

Možda sve ovo ne bi ni napisao da Nikolić spas Srbije ne vidi u povratku na selo. Ovo protivreči razumu i iskustvu svih razvijenih zemalja, a i elementarnoj ekonomskoj logici da sa jednog hektara oranice možete imati oko 7,5 tona pšenice prinosa, pa vam je bolje da od toga živi što manje osoba. Mogućnost da se prinos uveća na 15 tona je ravna nuli. Dakle, ako je ovo prva mera, onda je očigledno da ekonomskog programa nema. Ne valja ni što se govori "ulaganjem u poljoprivredu i proizvodnju" umesto "privlačenjem investicija", a pogotovo ne valja što se proizvodnja glorifikuje u odnosu na usluge koje imaju najveći potencijal rasta, a od sve proizvodnje bira se ona sa najmanjim potencijalom rasta.

Konačno, lakonski odgovor da će se analizirati budžet i videti gde su rupe govori o tome da ga nisu analizirali kako treba, a još manje da su pripremili ikakva rešenja. Ili i ako jesu da svog kanddata za premijera nisu ni najmanje pripremili za rešavanje ekonomskih pitanja.

Neko će reći da Nikolić i ne mora da zna sve o privredi, ali moje mišljenje je da mora znati barem nešto i da ne treba da predlaže stvari koje bi unazadile srpsku privredu. Konačno, ako se pogleda ekipa koja čini ekonomski tim, uvek se javlja ista boljka - odlična analiza onoga što ne štima i kada očekujete poentiranje i dobra rešenja, uvek se začudite kako predlozi mogu biti toliko pogrešni da vam se DS&co čine kao razumna opcija.