Castro i Pinochet

Ovde je zanimljivo poređenje Kastra i Pinočea, u sklopu analize da li je Kubi i Iraku potreban "njihov Pinoče".

Skor:

Kastro - odgovoran za smrt oko 9240 ljudi tokom svoje vladavine.
Pinoče - 3197, od čega 87% za vreme tronedeljnog građanskog rata 1973.

Kastro - zabranjena emigracija, 77 000 ljudi umrlo pokušavajući da pobegne iz njegovog komunističkog raja.
Pinoče - emigracija slobodna, mnogi komunisti i simpatizeri otišli u Evropu, agenti Štazi i KGB najureni.

Sećam se medijskog linča na CNN i BBC od pre neki dan, kad je Pinoče umro,"he ruled with his iron feast", "former dictator died", "brutal campaign of human rights violations" itd. Šta će biti rečeno kad Kastro umre? "Former Cuban leader dead", "He carried out a successfull revolution against corrupted Batista regime supported by Americans" etc. Nema dvojbe.

Ne postoji takva stvar kao višak investicija

Ekonomista Danilo Šuković u Politici:
Велики прилив страних инвестиција у земље у транзицији попут наше могу, чак, да доведу до презасићености посустале економије и неразвијеног финансијског тржишта, јер нису у стању да апсорбују плиму капитала.
То се тренутно дешава у Србији у којој је прилив страног капитала по основу приватизације довео до прецењености курса динара у односу на евро, што, уколико се не спречи, неминовно води у дефлацију чија последица је пад тражње и смањење производње.

Ne znam kako ekonomija može biti "prezasićena" niti kako zamišljaju to "apsorbovanje" kapitala.

Priliv kapitala podiže dinar zato što: a) ne postoji slobodan odliv kapitala; b) uvoz se obeshrabruje carinama (što je samo još jedan vid ograničenja odlivu kapitala). Da tih ograničenja nema, odliv bi bio veći i onda ni priliv ne bi bio problem. Dakle, nije prezasićena "ekonomija" nego Narodna banka Srbije, koja je zajedno sa Vladom sama sebi stvorila problem ovim ograničenjima.

Šta sve možeš u Britaniji kad si zdrav...

Uvek su me plašile srpske reforme koje su eksplicitno rađene po nekom konkretnom uzoru. Uglavnom se ispostavi nešto od ovih stvari: model ne valja (reforma činovništva po francuskom modelu) ili model se nekako izvitoperi u realizaciji (reforma obrazovanja po irskom modelu).

Poslednji put sam se ozbiljno naježila kada sam shvatila da bitne stvari u zdravstvu reformišu po britanskom modelu. Nekako se stalno NHS provuče kroz priču: kontrola kvaliteta po britanskom modelu, finansiranje po britanskom modelu...Naravno, ne zaboravi se pomenuti kako "poređenje sa Velikom Britanijom, koja ima jedan od najuređenijih zdravstvenih sistema u svetu, zvuči lepo ali nerealno" (Vreme broj 829).

Taj NHS stvarno funkcioniše pomalo nerealno, čak nadrealno. Naime, uprkos finansijskim problemima, nehumanim listama čekanja, nedostupnosti skupih terapija za životno ugrožene i obolele od strašnih bolesti kao što je Alchajmerova, nađe se novca za mnoge zanimljive "terapijske" usluge. Evo šta kaže Telegraph: moguće je učiti tango (u okviru državne borbe protiv gojaznosti), moguće je ukloniti tetovažu, moguće je uraditi liposukciju, moguće je objaviti knjigu kratkih priča, moguće je trenirati boks (ako ste stariji od 50 godina)...O bizarnosti nekih priručnika i TV serija koje podižu zdravstvenu svest, pročitajte i sami u ovom tekstu.

Šta drugo da poželim nego da nam poživi ona stara Kakvi ste vi Englezi, takav sam i ja Gledston. Srpski Gledstone, nemoj od nas da praviš Engleze, molim te...