Da mi je mobilni pri ruci

Negde sam ranije pročitao da postojanje mobilnih telefona znatno otežava posao scenaristima i piscima uopšte. Jednostavno, teško je osmisliti radnju u kojoj se problem ne može rešiti mobilnim telefonom, jer je problem u komunikaciji uglavnom u samom središtu radnje. Recimo, klasična scena u kojoj ona zauvek napušta grad, a on pokušava da stigne na aerodrom i da joj kaže da je voli, danas nema nikakvog smisla, jer može prosto da je pozove na mobilni. Ne mogu sada da pronađem taj tekst, ali je autor navodio gomilu sličnih "klasičnih scena" koje se vrlo lako rešavaju mobilnim.

Elem, naleteo sam na sledeći video (izmišljena pilot epizoda serije 24 iz 1994. godine), koji dobro ilustrije taj problem, ali i ukazuje na tehnološki napredak ostvaren u poslednjih 15-ak godina.

See more funny videos and funny pictures at CollegeHumor.

Poreski rashodi

Ovogodišnji budžet sadrži stavku o takozvanim "poreskim rashodima" u iznosu od oko 21 mlrd dinara, a što znači da je država po osnovu različitih poreskih oslobađanja propustila da naplati tih 21 mlrd dinara. Struktura je sledeća: 17 mlrd kod poreza na dobit (olakšice vezane za reinvestiranje, kao i za velike investicije), 1 mlrd porez na dohodak i socijalni doprinosi (vezano za zapošljavanje nekih kategorija) i 3 mlrd vezano za refundaciju PDV-a kod kupovine prvog stana.

Pitanje je sledeće - da li ovo sve ima smisla? Moj odgovor je da ne znam, a evo i zašto.

S jedne strane, jasno je da su poreske olakšice slične subvencijama. Između toga da li će država nekome da pokloni 5 mlrd dinara, ili će mu reći "ne moraš da platiš porez u iznosu od 5 mlrd dinara", načelno posmatrano, nema neke razlike. Dakle, ima smisla evidentirati ove stvari.

Međutim, sa druge strane, postavlja se pitanje kako su i zašto odabrani baš ovi poreski rashodi. Po čemu se tačno razlikuje refundacija PDV za kupovinu prvog stana od umanjene stope PDV za gomilu proizvoda (hrana i slično)? Zašto se činjenica da se bioskopske ulaznice oporezuju stopom od 8% ne smatra poreskim rashodom usmerenim na posetioce bioskopa? Odgovor je da objektivnog kriterijuma nema, već da Ministarstvo finansija (ili već neka druga institucija u zavisnosti od države) mora da utvrdi "odstupanja od uobičajene poreske politike", pa da takva odstupanja evidentira. To znači da mora prvo da utvrdi šta je uopšte "uobičajena poreska politika", a tako nešto je veoma sporno. Po čemu je niža stopa PDV za bioskopske ulaznice "neuobičajenija" od oslobađanja velikih investitora od nekih poreza. Nemam pojma.

Sve u svemu, još jedna potencijalno zanimljiva debata koju u Srbiji nismo imali.

Pogledajte i nedavni post Dona Budroa na tu temu.