Morati i hteti

Dramatičan tekst u časopisu Economist sa blesavim nadnaslovom Liberalism and neurology i indikativnim naslovom Free to choose? (upitnik nagoveštava pravac rasprave).

Autor počinje tekst upečatljivo - navodi slučaj pedofila koji je to postao naprasno. Onda je ustanovljeno je da čovek ima tumor na mozgu, a nakon operacije - pogađate - nije više imao takve sklonosti. Čim se tumor vratio, čovek je počeo da juri dečju pornografiju. Autor postavlja pitanje: Who then was the child abuser?

Autorova teza je da nova neuro-kognitivna i slična istraživanja mogu lagano potkopati ideju slobodne volje, na kojoj počiva važan deo moderne filozofije i ideologije (autor posebno naglašava liberalizam), na kojoj počiva ideja (krivične i ostale) odgovornosti, na kojoj počiva društvo. Osporavanjem njenog postojanja, srušiće se ceo ovaj deterministički domino vozić, jer, kako autor kaže, ideja odgovornosti za sopstvena dela jeste lepak koji drži zajedno i slobodna i neslobodna društva (citat).

Na stranu to što je ceo tekst intoniran katastrofično i zlurado (prema liberalizmu). Tekst ima mnogo veće probleme:

1. Verovanje da jedna ideja, slobodna volja, upravlja složenim "sinapsama" između individua, institucija, grupa, verovanja itd. (a koju neki naučnici bez kapaciteta i namere za obavljanje složenijih analitičkih radnji, nazivaju društvo) jeste običan redukcionizam. Verovanje da ta ideja treba da upravlja tim tzv. društvom, jeste totalitarizam. Verovanje u ILI-ILI, tj. "ako ne bude dominirala ideja slobodne volje, dominiraće ideja totalnog determinizma", jeste nonsens. Autor, bojim se, u ovoj gradaciji, dostiže poslednji stadijum.

2. Debata o voluntarizmu/determinizmu predstavlja lažnu dilemu. Suštinski, iza shvatanja oba pojma stoji isti epistemološki trip: traženje opipljivog, objektivnog, materijalnog, fizičkog uzroka stvari. Ne vidim razliku između sledećih iskaza:
- slobodna volja upravlja pedofilijom osobe X
- društvo upravlja pedofilijom osobe X ("blame the society")
- tumor upravlja pedofilijom osobe X
Suština problema je u tome da u svim takvim debatama, dolazi do zamene teze. Cilj posezanja za naučnim dokazima na ovaj način uvek je politički, a sredstva su epistemološka (koja su, btw, vrlo problematična, ali to je druga priča)

3. Liberalizam se bazira na slobodi volje a ne na slobodnoj volji. Koji uzročni splet stoji iza nekog delanja, totalno je irelevantno. Osim epistemološki. A u nauci svakako neće biti iskaza kao što su "društvo je uzrok pedofilije" ili "tumor je uzrok pedofilije". To što kvazi-nauke sa takvom produkcijom imaju oreol naučnosti, nije dokaz naučnog karaktera same produkcije. Da budem jasna, u njih ubrajam razne sociologije, antropologije, ali i sociobiologije itd. Podela na društvene i prirodne teoretičare ovde ne važi.

Block kontra Jankovic

Ja sam, generalizujući i malo bezobrazno "gurajući" napred Mizesov nalaz o ekonomistima kao tehničkom instrumentariju vladavine i zapravo izumu socijalizma, u jednom članku tvrdio da postoji velika razlika između studija Economics, što uključuje makroekonomiju, javne finansije, i slične stvari, i studija biznisa koje osposobljavaju čoveka da radi u firmi, na berzi, i uopšte u privatnom sektoru. Čak sam tvrdio da ekonomisti popout Hajeka i Fridmana nisu doprineli renesansi liberalizma svojim striktno ekonomskim učenjem, već opštim filozofskim konceptima koji su često protivrečili njihovoj ekonomskoj teoriji.

Walter Block u zanimljivom članku na sajtu Mises instituta tvrdi upravo suprotno, da je najbolji način da neko promoviše liberalizam taj da postane PHd ekonomista, i to na odeljenju za economcics, a ne business. Jedino tako će moći da se posveti teoriji i razvoju, formulisanju i promociji liberalnih ideja. Možda to i nije kontradiktorno mojoj tvrdnji, jer je ona istorijska (gledano unazad ekonomisti su vršili tu i tu funkciju...) a Block govori o profesorskom poslu. Ipak, mislim da većina PHD ekonomista postaju birokrati u agencijama, savetnici, centralni bankari, rade u nekim think tankovima itd, dakle bivaju instrumentarij vlasti, a ne neko ko promoviše bilo koje, pa ni libereralne ideje. Čak i na fakultetima ima malo prostora za liberalno misleće PhD ekonomiste. Pa, sam Hajek je predavao na fakultetu za sociologiju, jer njegovi vajni prijatelji sa Ekonomskog fakulteta ga nisu smatrali dovoljno dobrim ekonomistom da bi predavao kod njih. Mogu da zamislim kakva sudbina čeka nekog sa sličnim idejama a bez Hajekove biografije...

Reklama

Ovde, u Christian Science Monitoru. Kad se klikne na oglas dobije se sajt Vlade Srbije na engleskom.