Pages

16 July 2009

Zašto bi mi bilo šta radili?

Srbija je ratifikovala Kjoto sporazum pre dve godine. Olako, ako mene pitate.

Radi se o sledećem. Cilj Kjoto sporazuma je da se smanji emisija CO2, kroz poskupljenje korišćenja fosilnih goriva. Problem je u tome što je cena energije vrlo, vrlo, neujednačena širom sveta. Litar benzina u Srbiji danas košta oko 1,5 dolara. Cena u Americi je oko 0,7 dolara po litru, a toliko je i u Kini.

Što se mene tiče, mi smo naš deo posla odradili. Neka se ostatak sveta javi kada i kod njih gorivo bude koštalo kao kod nas.

Prvo su došli po Kurir...

Ne znam da li nešto propuštam, ali upadljivo mi nedostaje reakcija druge Srbije na predlog zakona o informisanju. Nemam pristup svim medijima, ali gledajući internet, na Peščaniku se može naći jedino Basarin tekst koji (nevešto i kontradiktornim argumentima) podržava zakon. Sa druge strane, najodlučniji tekst protiv zakona napisao je Slobodan Antonić na NSPM. Antonićev tekst je odličan i svako treba da ga pročita.

Ne znam da li su liberalne snage, ili oni koji za sebe misle da su to, svesne opasnosti uvođenja ovakve kontrole medija. Preskočimo priče o važnosti držanja principa slobode iznad političke oportunosti. Pitajmo samo, šta se događa kada na sledećim izborima pobede radikali? Sa dve struje radikala i dosta potencijalnih koalicionih partnera, to je vrlo realna opcija. Ko će onda biti kažnjavan? Biće kažnjavan Peščanik, a pomoć odgovornim medijima dobijaće Pravda. I sve će biti po zakonu. Ako se to desi, meni neće biti žao nijednog medija, političara ili javnog intelektualca koji je sada glasno ili prećutno podržao ovaj zakon.

Nadam se da za godinu dana neće biti potrebno vaditi ovaj post iz arhive.