Srbiju svakih desetak godina zahvati čudna opsesija stručnjacima. Ovo je treća generacija stručnjaka koje se ja sećam. Posle Avramovića, Panića i raznih drugih kandidata (čak se i gazda Jezda kandidovao za predsednika sa argumentom da on, kad tako uspešno vodi banku, sigurno ume da vodi i zemlju) s početka 1990-ih, došli su eksperti iz ranih 2000-ih na čelu sa Dinkićem i Đelićem, a sada po svim prilikama stiže novi talas Vučićevvih eksperata.
I narod se svaki put nepogrešivo pomami, kao da je glavni nedostatak srpske ekonomije to što nije vođena na dovoljno stručan način. Poslednji put kad sam gledao vesti, glavna zamerka javnog mnjenja bila je to da političari mnogo kradu. Sada će, odjednom, stručnjak iz inostranstva ili stručnjak iz dijaspore, iz MMF-a ili sa Jejla, svojim finansijskim znanjem, preciznom matematičkom formulom, sprečiti političare da kradu. Nešto mi se tu ne slaže.
Naravno, ključni problem Srbije nije ni politička krađa sama po sebi, ni nedostatak tehničke obučenosti upravljača državnim finansijama, već pogrešna ideologija. Ekonomsku politiku ne opredeljuje nivo stručnosti ministra; ekonomsku politiku opredeljuje ideologija. U Srbiji se kritikuje i ovo malo kapitalizma kojeg ima; najveći neprijatelj društva su privatne firme i poslodavci; država drži ključne sektore, ima svoje banke, ima svoje agencije, odbija da privatizuje javna preduzeća i u tome niko ne vidi problem; grebatori od sporta do "kulture" su na svakom koraku i još su ubeđeni da im je novac poreskih obveznika neotuđivo ljudsko pravo; država i lokalne vlasti regulacijama reketiraju privredu i prizivaju korupciju. To su problemi koje ne rešava nikakvo poznavanje finansija i budžetskog računovodstva. Rešavaju ih prave vrednosti, poštovanje za privatnu svojinu i slobodu pojedinca, i rešava ih razumevanje ekonomije na jednom vrlo opštem nivou, shvatanje da je privatna inicijativa ono što stvara ekonomski rast; da država u najboljem slučaju može da presipa iz šupljeg u prazno, a u gorem i više realističnom da aktivno uništava vrednost stvorenu u privatnom sektoru.
Problem Srbije nije što niko u Ministarstvu finansija ne ume da sabere brojeve, izračuna kamate i napiše budžet. Kad bi to bio problem, rešenje bi bilo dovođenje stručnjaka koji to mogu da urade. Umesto toga, problem je vrednosni, ideološki i ekonomski na jednom vrlo uopštenom nivou. Ali kad narod već voli, lakše je dovesti eksperta čudotvorca nego smanjivati potrošnju i sređivati javni sektor.
I narod se svaki put nepogrešivo pomami, kao da je glavni nedostatak srpske ekonomije to što nije vođena na dovoljno stručan način. Poslednji put kad sam gledao vesti, glavna zamerka javnog mnjenja bila je to da političari mnogo kradu. Sada će, odjednom, stručnjak iz inostranstva ili stručnjak iz dijaspore, iz MMF-a ili sa Jejla, svojim finansijskim znanjem, preciznom matematičkom formulom, sprečiti političare da kradu. Nešto mi se tu ne slaže.
Naravno, ključni problem Srbije nije ni politička krađa sama po sebi, ni nedostatak tehničke obučenosti upravljača državnim finansijama, već pogrešna ideologija. Ekonomsku politiku ne opredeljuje nivo stručnosti ministra; ekonomsku politiku opredeljuje ideologija. U Srbiji se kritikuje i ovo malo kapitalizma kojeg ima; najveći neprijatelj društva su privatne firme i poslodavci; država drži ključne sektore, ima svoje banke, ima svoje agencije, odbija da privatizuje javna preduzeća i u tome niko ne vidi problem; grebatori od sporta do "kulture" su na svakom koraku i još su ubeđeni da im je novac poreskih obveznika neotuđivo ljudsko pravo; država i lokalne vlasti regulacijama reketiraju privredu i prizivaju korupciju. To su problemi koje ne rešava nikakvo poznavanje finansija i budžetskog računovodstva. Rešavaju ih prave vrednosti, poštovanje za privatnu svojinu i slobodu pojedinca, i rešava ih razumevanje ekonomije na jednom vrlo opštem nivou, shvatanje da je privatna inicijativa ono što stvara ekonomski rast; da država u najboljem slučaju može da presipa iz šupljeg u prazno, a u gorem i više realističnom da aktivno uništava vrednost stvorenu u privatnom sektoru.
Problem Srbije nije što niko u Ministarstvu finansija ne ume da sabere brojeve, izračuna kamate i napiše budžet. Kad bi to bio problem, rešenje bi bilo dovođenje stručnjaka koji to mogu da urade. Umesto toga, problem je vrednosni, ideološki i ekonomski na jednom vrlo uopštenom nivou. Ali kad narod već voli, lakše je dovesti eksperta čudotvorca nego smanjivati potrošnju i sređivati javni sektor.
