Sporazum sa Rusijom

Novinar Politike pita da li je sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom najbolja stvar koju je Slobodan Milošević uradio za Srbiju. Verovatno jeste. Svaki sporazum o slobodnoj trgovini je dobar. Međutim sporazum se ne odnosi na sve proizvode. Nisam uspeo da nađem tekst sporazuma ali na sajtu SIEPA kažu da se lista proizvoda na koji se ovaj sporazum ne odnosi menja svake godine. Taman razvijete posao i onda vam se proizvod nađe na listi. Nije idealno, ali bolje išta nego ništa.

Robija zbog riže

Filipinska vlada hapsi trgovce i preti im doživotnom robijom ukoliko gomilaju pirinač. Još nisu objasnili šta je gomilanje, pa su neki trgovci skroz prekinuli otkup. Naime, vlada subvencioniše pirinač, ali kako su cene u svetu počele da rastu ovo je postala skupa praksa. Da bi povećali ponudu pirinča zabranili su gomilanje. Sada trgovci koji uvoze pirinač i čuvaju ga za sezonu kada je ponuda manja, moraju da prodaju svoje zalihe. Rezultat ove politike će verovatno biti nestašice i dugački redovi za subvencionisani pirinač, dok će cena pirinča na crnom tržištu ukalkulisati i rizik od dugogodišnje robije. Recept za stvaranje nestašice je uvek isti, subvencionisanje i kontrola cena.

Jeffrey Sachs i rast stanovništva

Jeffrey Sachs, čovek koga su neki ranije optuživali za "neoliberalizam" postao je u međuvremenu veliki socijalista i još veći spasilac planete od propasti koju donosi civilizacija.

U svojoj novoj knjizi "Common Wealth" tvrdi da se ne sme dozvoliti da broj stanovnika preraste 8 milijardi do 2050. godine, da bi se to dodatno stanovništvo moglo "bezbedno apsorbovati". Tužno je kad profesor ekonomije sa Harvarda 2008. godine nije u stanju da smisli ništa pametnije od širenja maltuzijanskih strahova, i ništa pametnije od paranoje "eksplozije stanovništva" iz 1960-ih godina.

Kao i uvek briljantni Donald Boudreaux, pokazuje da Sachsova ideja o 8 milijardi ljudi počiva na nerazumevanju toga kako promene tehnologije i društvenih ustanova menjaju ekonomske ishode, i štede resurse. Sa sadašnjim nivoom tehnologije i produktivnosti, 8 milijardi ljudi ne bi svakako mogli da žive sa sadašnjim standardom života, a u mnogim krajevima bi došlo i do umiranja od gladi. Ali, zašto pretpostavljamo da će tehnološka efikasnost 2050. godine biti na nivou iz 2008? Ko je 1960. godine mogao da pretpostavi da će danas skoro svaka kuća imati personalni računar, a mnoge i po više njih, da će medicina toliko napredovati, da će tehnologije koje štede energiju toliko napredovati itd? Po analogiji, iako ne možemo predvideti šta će se tačno desiti do 2050, ako opstane sadašnji sistem pretežno slobodne tržišne privrede, i maksimalne slobode tehnološkog inoviranja i komercijalne primene tih inovacija, pouzdano znamo da će doći do velikog napretka standarda života za sve, ako što je to bilo uvek do sada u prethodna dva veka. Kako Sachs zna da će 2008. godine "optimalan" broj stanovnika biti 8 milijardi, a ne recimo 7 ili 9 milijardi? On mora da zna tačan budući razvoj tehnologije i tačnu buduću evoluciju ustanova u svetu da bi to mogao da predvidi. A ako to može da predvidi onda je on ravan Bogu.