Da li je ekonomija "teška"?

Katryk Athereye iz Banke federalnih rezervi Ričmonda misli da je vrlo teška, i da ne treba da verujemo blogerima i drugim amaterima koji imaju razne teorije na tu temu. Jedini koji je vlastan da kaže nešto o ekonomiji je "ekonomista" koji je prošao PhD programe i zna puno matematike i statistike. I još više od toga, čak i ako je prošao te programe ali ipak smatra da je "makroekonomija" jednostavna, i da se treba držati samo nekih opštih principa a ne kalkulacija svoje nadrinauke, on takođe nema ništa pametno da kaže, i treba ga ignorisati kao i svakog drugog plebejca bez PhD-ja.

Gotovo je komično koliko u ovom tekstu progovara lični interes i gotovo feudalno- aristikratska, staleška samosvest državnog planera koji bi da održi po svaku cenu iluziju o "ezoterijskoj mudrosti" (makro)ekonomije koju su u stanju da razumeju samo šačica posvećenih iluminata sa Harvarda i Stanforda, rukopoloženih od strane države da naučno menadžerišu stoku nerazumnu.

Naravno, ekonomija nije "laka" u smislu da se njeni zaključci često suprotstavljaju zdravom razumu i istinsko razumevanje zahteva znatan napor apstraktnog mišljenja (slično kao u filozofiji). Recimo, ideja da decentralizovano odlučivanje i ekonomska kooridinacija putem cena vodi porastu bogatstva, predstavlja znažan izazov prirodnom, antropomorfističkom iluzionizmu ljudi da samo ono čime se svesno upravlja i planira može da proizvede korisne rezultate. Ili zamislite ideju da povećanje zakonskih minimalnih nadnica šteti najsiromašnijima. Ili da povećanje zaštite domaćih roba vodi padu domaćeg standarda. Ili da nije bolje imati što veći izvoz. Ili da niske kamatne stope često mogu da budu gore po biznis od visokih kamatnih stopa. Ili da je recesija rešenje problema, a bum problem. Sve su to "teške" propozicije u izvesnom smislu, ali ne zato što je potrebno znati višu matematiku ili imati PhD sa Harvarda da bi se razumele, već zato što zathtevaju napor apstrakcije i spekulativnog mišljenja, i suspenziju zdravorazumskog načina gledanja na stvari. Svaki laik koji je u stanju da misli spekulativno i u apstraktnim kategorijama, u stanju da je da bolje shvati "ekonomiju" od čoveka sa PhD-jem, koji nije u stanju da spekulativno misli (ili nije motivisan da to radi, jer ga više cene ovako).

Ali,nije to ono što naš iluminat misli kad kaže da je ekonomija "teška". On misli da ekonomija nije stvar komplikovanog razumevanja logike ljudskog delovanja za koje je svako ko ume da misli sposoban, nego baratanja ezoetrijskim bajalicama, što su samo oni, iluminati, u stanju (recimo računanje fiskalnog multiplikatora, optimalne poreske stope, optimalne kamatne stope, razlike između potencijalnog i stvarnog GDP-ja, matematičko rearanžiranje Filipsove ili IS-LM krive...)

Dobar rezime kako izgleda kad "amater" sa odličnim poznavanjem ekonomskih principa i PhD mudrac koji se drži "mudrosti" moderne makroekonomije razgovaraju je ovde. Problem sa tezom da je ekonomija "teška" a da običan svet nije u stanju da je shvati je možda tačna, ali irelevantna, kao što vidimo iz snimka. Moderna makroekonomija je vrlo teška i opskurna disciplina, ali to još uvek ne znači da ima išta pametno da kaže o realnom svetu. Naprotiv, sve što ona ima da kaže odnosi se na virtuelni svet u kome cene i količine nisu određene individualnim akcijama ljudi, nego su "date" po pretpostavci. Dakle, nema ništa da kaže. Da bi se ekonomska realnost mogla opisati u matematičkim terminima, potrebno je ljudsko delovanje predstaviti kao automatsko prilagođavanje nekih agregatnih veličina, na isti način na koji se numeričko prilagođavanje zadatih veličina vrši u fizici i mehaničkom inženjerstvu. Nije slučajno da je Staljin komunsite nazivao inženjerima ljudskih duša, a svi zapadni socijalisti upravljanje društvom - "socijalnim inžinjeringom". Moderni ekonomista (onaj sa Harvarda koji ima posvećeno znanje, recimo ovaj iz videa) je vrhunski izdanak socijalnog inženjerstva, šraf u mehanizmu univerzalnog Gleichschaltunga.

Evo nekih teorijskih knjiga koje treba ljude da ohrabre da studiraju ekonomiju, iako ne znaju mnogo matematike ni makroekonomskog modeliranja, i da ih ubede da to nije nikakav nedostatak, naprotiv, da je matematički pristup savremene ekonomije najveća prepreka istinskom razumevanju ekonomskih fenomena.

Metodologija - Lionel Robbins, Ludwig von Mises.

Monetarna ekonomija - Murray Rothbard

Ekonomija i ekonomska politika - Henry Hazlitt, Frederick Bastiat 1, Frederick Bastiat 2

P.S. Evo jednog komentara sa mises.org

Igrice i političari

Gledajući linkovanu sliku, video sam da malo-malo pa kreće priča o nasilnim video igricama, koja verovatno sledi dinamiku izdavanja samih igrica (u leto, kada nema novih igrica, nema ni tekstova o njihovoj štetnosti). To me je podsetilo da prokomentarišem zakon koji je usvojen u Kaliforniji na predlog guvernera Švarcenegera još 2005. godine i kojim je zabranjena prodaja "nasilnih" kompjuterskih igrica deci i uvedena kazna od 1000$ dolara po "prekršaju".

Zar nije komično to što je tu priču pokrenuo guverner Arnold Švarceneger, najveća zvezda akcionih filmova u poslednjih nekoliko decenija_ Broj ljudi koje je on pobio u filmovima poput Konana, Crvene Sonje, Komandosa, Totalnog opoziva, Terminatora i ostalih je oko 400 (po ovoj listi u čije brojanje nemam razloga da sumnjam), a ovde je proglašen za čoveka koji je ubio najviše ljudi u filmovima ikada, u konkurenciji Stalonea, Klinta Istvuda i (pazite ovo!) Čaka Norisa.

E, TAJ Švarceneger je nekako spoznao da je igranje nasilnih igrica štetno i zabranio je njihovu prodaju deci. Neko će reći "Pa to već postoji kod filmova", ali ne bi bio u pravu. Naime, rejting sistem koji se primenjuje na filmove (i po kojem se većina Švarcenegerovih filmova, zbog nasilja, nalazi u najrestriktivnijoj grupi) je potpuno dobrovoljan. Znači, film je ocenjen, ali niko ne može da kazni bioskop koji pušta desetogodišnjaka da gleda film koji se PREPORUČUJE za starije od recimo 16 godina.

Sada je taj zakon došao na američki Vrhovni sud, koji treba da oceni njegovu ustavnost.

Amerikanci ne bi bili Amerikanci, kada već ne bi bilo formirano udruženje/lobi grupa za zaštitu prava igrača, pod nazivom Video Game Voters Network.

Zanima me samo koliko će vremena proći pre nego što u kampanji za predsednika Amerike, u jednoj od debata, ne budu pitali kandidate "Where do you stand on the violent games issue?".

Od komarca magarca

Pogledajte veoma zanimljivu sliku koja pokazuje frekvenciju novinskih izvestaja o (iz tadasnje perspektive) katastrofama koje nas čekaju u bliskoj budućnosti. U legendi je (koju možete videti ako kliknete na sliku) u zagradi dat broj potvrđenih smrti od tog uzroka.