B92 i Danas pitaju zašto Srbija uvozi pasulj iz Kine. Pasulj je, kaže se, prosta stvar, pa nema potrebe da ga uvozimo kad možemo i sami da ga pravimo.
Dragi novinari, kad sledeći put predložite da nešto prestanemo da uvozimo i počnemo sami da pravimo, kažite nam molim vas i umesto čega treba to da proizvodimo. Proizvodne mogućnosti zemlje su ograničene, u svakom trenutku one su to što jesu, pa ako kažete da Srbija treba da proizvodi pasulj, recite nam i šta treba da prestane da proizvodi da bi te resurse usmerila u proizvodnju pasulja.
Ako kažete da ne mora ništa da prestane, da treba jednostavno da proizvodi i jedno i drugo, time ste samo rekli da biste voleli da zemlja bude bogatija, da može da proizvodi duplo više stvari. To je trivijalan odovor, jer da privreda zna kako je moguće proizvoditi više od ovoga, već bi to radila. Na bilo kojem datom nivou produktivnosti, ako od privrede tražite da proizvodi više pasulja, morate joj reći i čega treba da proizvodi manje.
Drugim rečima, odgovor na vaše pitanje zašto Srbija uvozi pasulj je sledeći: zato što su srpski privrednici, u okviru datih proizvodnih mogućnosti, odlučili da proizvode nešto drugo. Na primer, softver.
